Више листића, боља заступљеност

Уместо два гласачка листића, у Војводини ће бити четири. Ако буде председничких избора, у Централној Србији биће три, док ће у покрајини бити пет листића. Аналитичари тврде да је, иако компликованији, комбиновани систем праведнији и да не збуњује бираче северне покрајине.

Члан Покрајинске изборне комисије Милорад Гашић каже да бирачи добијају четири листића, објашњавајући да је један за избор народних посланика, а други за локалне изборе.

"Трећи листић је за изборну листу посланика за скупштину Војводине по пропорционалном систему, а четврти листић је за кандидата за скупштину по већинском систему", објашњава Гашић.

Политиколог Јован Комшић каже да грађани нису били збуњени са више изборних листа, да није било много неважећих листића и због тога се показало да примедбе и страхови у Војводини нису били оправдани.

Наиме, 60 места у покрајинском парламенту бира се по пропорционалном систему и тај избор завршава се гласањем на Ђурђевдан.

Да би парламент добио и других 60 посланика који се бирају по већинском систему обично се иде на други круг гласања, пошто се ретко догађа да неко одмах освоји апсолутну већину.

Председник Покрајинске изборне комисије Дарко Рудић истиче да ће први круг избора бити одржан истовремено са парламентарним 6. маја.

"Кандидат постаје посланик уколико добије преко 50 одсто, односно већину свих гласова. У случају да нема толико гласова, други круг избора се заказује у року од 15 дана и на њих излазе два кандидата са највећим бројем гласова из првог круга", каже Рудић.

Већински посланик не може се заменити првим на листи, већ се избори морају одржати поново. Користи постоје и од пропорционалног система, и то најпре за мањинске партије.

"Кандидата је довољно да подржи 3.000 бирача уместо 6.000, колико је, иначе, прописано покрајинском одлуком. За улазак у парламент не постоји цензус него, такозвани, природни праг", каже Гашић.

Комбиновани систем за мултикултуралну средину

Опозиција оспорава комбиновани систем у Војводини тврдећи да фаворизује власт. Ипак, аналитичари тврде да је само такав систем могао да одговори свим захтевима мултикултуралне средине каква је Војводина.

Политиколог Јован Комшић објашњава да се комбинованим системом омогућава да се примене добре стране и већинског и пропорционалног.

"Половина се добија већинским системом, док се друга половина добија пропорционалним. Први омогућава непосреднију комуникацију са грађанима и задовољава потребу грађана да препознају личности, али баш због тога одговара најснажнијим партијама које су протагонисти таквих личности", оцењује Комшић.

Према његовим речима, пропорционални систем одговара и мање снажним и мањинским партијама и на тај начин се обезбеђује половина.

Од увођења вишестраначја, у Војводини никада није постојао чист пропорционални систем. Комбиновани је заменио већински из периода Слободана Милошевића.

Захваљујући већинском изборном систему, свака од 45 општина, колико их је у покрајини, имаће свог представника у војвођанском парламенту. Они који подржавају већински изборни систем кажу да је, захваљујући њему, посланик готово ослобођен утицаја своје странке.

Оно што се убраја у мане је да никако не може да омогући једнаку заступљеност мушкараца и жена, па се тако десило да у претходом сазиву по већинском систему за парламент није изабрана ниједна жена.