Аналитичари о изборима

Први пут од 2000. године једна демократска влада издржала је пун мандат, али владајућа коалиција од тога неће имати много користи у предизборној кампањи, јер то ништа не говори о њеним резултатима, слажу се гости емисије "Око".

Комплетну емисију можете погледати овде

"Чињеница да смо мирно ушли у изборну кампању и да није било неког браколомства у Влади показује да одређена стабилност јесте постигнута што је преседан у српској демократској пракси, али то не може бити квалитативни аргумент оних који су до сада били на власти, јер то не говори много о њиховим резултатима", рекао је Владимир Тодорић из Центра за нову политику.

"Све што је било и добро и лоше у овом периоду приписује се на рачун ДС-а која је била највећа странка у Влади, док мање странке као што је СПС могу да стоје по страни и не преузимају сав рачун за нешто лоше, што им даје доста слободног простора, а то није фер према коалиционим партнерима", оцењује Тодорић.

Упозорење лидера СПС-а да "Србија није славски колач да је деле ДС и СНС како они мисле, него морају да рачунају на остале", аналитичари не оцењују као претњу јер у пропорционалном изборном систему не може доћи до такве поделе.

Са друге стране, мање странке страхују од најаве ванредних председничких избора.

"Видели смо да су се мање странке као ЛДП узнемириле јер на њих та врста поларизације може да утиче тако да се спусте испод цензуса и да не уђу у парламент", објашњава Слободан Антонић из Нове српске политичке мисли.

Политиколог Огњен Прибићевић сматра да председнички избори нису добра идеја јер би бираче у овом тренутку каналисали ка две странке.

Уколико би председник Борис Тадић ишао на изборе то би донело неке гласове ДС-у, али мислим да није добро за Србију да у једном важном периоду, пре свега због Косова и Европске уније, остане без функције председника, оцењује Прибићевић.

"Свака институција мора да изнесе свој мандат, у супротном би се у будућности отворило питање да ли треба задржати или променити ту мешавину председничког и парламентарног система", наводи Прибићевић.

Владимир Тодорић ипак сматра да би раздвојени парламентарни и председнички избори резултирали дугим периодом формирања владе.

"Чак и да се формира у јуну или јулу влада ће почети тек да ради у септембру и онда ће она опет бити бачена у ковитлац изборне кампање за председничке изборе, тако да би земља практично од марта до децембра била у сталној изборној кампањи", оцењује Тодорић.

Са друге стране, сматра Тодорић, да су данас расписани председнички избори то би значило да су све институције, осим оних независних, изгубиле легитимитет и Србија би ушла у период нестабилности.

"Кад год има избора, има и уцена. У случају парламентарних избора владајућа коалиција није могла себи да дозволи да не добије кандидатуру за ЕУ, а сада следи датум почетка преговора и то је прилика да се врше условљавања", објашњава Слободан Антонић.

Због чињенице да у Србији дуго није било избора, аналитичари очекују жестоку изборну кампању. Политичари су, слажу се, пуни ентузијазма и политичког адреналина па се не може предвидети да ли ће и овога пута у кампањи прелазити границе пристојности.