Одштета генералу Трифуновићу

Министарство правде и пензионисани генерал ЈНА Владо Трифуновић потписали су споразум о накнади штете, према коме ће му држава Србија исплатити 6,2 милиона динара због неоснованог боравка у притвору, изјавила је Танјугу министарка правде Снежана Маловић.

Осим Трифуновићу, по 4,2 милиона динара накнаде за неоснован боравак у притвору и затвору требало би да буде исплаћено и пуковницима ЈНА у пензији Бериславу Попову и Сретену Радушком, рекла је Маловићева нагласивши да је генералу Трфуновићу нанета велика штета, која је после готово 20 година најзад делимично исправљена.

"Одустајањем тужилаштва од његовог даљег гоњења у марту прошле године, демократска Србија је јасно изразила став према генералу", поручила је Маловићева.

"Да је било више генерала попут Трифуновића, који је поступио исправно јер су животи младих људи вреднији од нечијих фикција и помраченог ума, не бисмо се у овако стравичним размерама суочавали са злочинима који су почињени на свим странама", нагласила је министарка правде.

Маловићева је уверена да ће "историја забележити да Трифуновић ничим није укаљао углед и част Србије, како је оценио Милошевићев режим, већ да је поступио као частан и поштен човек, војник и генерал.

Износи за накнаду штете утврђени су сходно тарифи предвиђеној за накнаду према броју дана које је Трифуновић провео у затвору без основа.

Споразумом о накнади штете избегнут је дуготрајан судски поступак, велики судски трошкови до чега би дошло да је Трифуновић поднео тужбу против државе.

Две деценије борбе са оптужбама 

Генерал Трифуновић је био у притвору 547 дана, од 8. новембра 1991. до 15. априла 1992. године, а на издржавању затворске казне од 26. децембра 1994. до 18. јануара 1996. године.

Сретен Радушки је провео 465 дана у притворској јединици и у затвору, док је Берислав Попов био 446 дана "иза решетака".

Официри ЈНА Трифуновић, Попов и Радушки су 1994. године били осуђени зато што су у септембру 1991. године, после вишедневне опсаде и оружаних сукоба, извели акцију извлачења око 280 војника из гарнизона у Вараждину у Хрватској.

Након тога, тадашње Војно тужилаштво је 30. јануара 1992. оптужило генерала Трифуновића и његове сараднике за подривање војне и одбрамбене моћи земље.

Више јавно тужилаштво у Београду одустало је у марту прошле године од оптужнице против пензионисаних официра ЈНА, јер је процењено да су окривљени приликом повлачења из касарне у Вараждину 1991. поступали у крајњој нужди.

Трифуновић је новембра 1991. године удаљен са дужности, после чега му је смањена и плата, а након тога је пензионисан.

У Београду му је суђено три пута, па је тако 26. децембра 1994. године осуђен на 11 година затвора због велеиздаје. Врховни суд доноси коначну одлуку осуђујући Трифуновића на седам година робије због предаје наоружања и војне опреме јединице. Био је на издржавању казне скоро две године.

Двадесетак генерала у пензији тражило је аболицију за генерала Трифуновића и официре Радушког и Попова, да би јануара 1996, под притиском демократске јавности, тадашњи председник СРЈ Зоран Лилић аболирао официре даљег издржавања казни, али је пресуда против њих остала на снази.

Трифуновић је остао и без стана у Хрватској, који му је одузет уочи ратних сукоба и тренутно живи у београдском хотелу Бристол у соби од девет квадратних метара.

Генерал Трифуновић је у Хрватској осуђен на 15 година затвора због наводних ратних злочина, а и у Словенији постоји оптужница против њега.

Захтев за рехабилитацију генерала Трифуновића и његових сарадника упутиле су 6. марта прошле године Грађанске иницијативе, Центар за културну деконтаминацију, Иницијатива младих за људска права и "Миленијум" из Ниша и лист Данас, пошто је Врховни суд Србије поништио пресуду против генерала Трифуновића.