Туђман на челу злочиначког подухвата

У завршној речи на суђењу шесторици ратних лидера Хрвата у Босни и Херцеговини, тужиоци Хашког суда тврде да су доказали да су оптужени, насиљем над Муслиманима, покушали да створе Велику Хрватску и то по налогу тадашњег председника Фрање Туђмана.

За злочине над Муслиманима у западној Херцеговини и средњој Босни 1993-1994. године, оптужени су тадашњи премијер самопроглашене Хрватске Републике Херцег-Босне Јадранко Прлић, министар одбране Бруно Стојић, начелник главног штаба Хрватског већа одбране Слободан Праљак, заменик команданта ХВО Миливој Петковић, министар унутрашњих послова Валентин Ћорић и шеф комисије за размену заробљеника Берислав Пушић.

Тужилац Кенет Скот рекао је да су оптужени били учесници у заједничком злочиначком подухвату "трајног уклањања и етничког чишћења босанских Муслимана и других нехрвата" са територија у средњој Босни и западној Херцеговини које су проглашене Херцег-Босном, у циљу њиховог присаједињења Хрватској, односно, стварања "Велике Хрватске".

Према речима тужиоца Скота, на челу тог злочиначког подухвата био је тадашњи председник Хрватске Фрањо Туђман, чија је "опсесија" била обнављање граница хрватске бановине из 1939. године која је обухватала велики део БиХ.

"Оптужени су радили на остваривању Туђманове визије 'Велике Хрватске', а то су чинили ултиматумима, уништавањем и протеривањем Муслимана", назначио је заступник оптужбе.

Као доказ за то, Скот је цитирао речи које су током рата у БиХ изговорили сами оптужени.

Прлић је, како тврди тужилац, више пута потврдио да је "само спроводио Туђманова упутства". Слободан Праљак је, такође, једном рекао да "спроводи политику хрватске државе, Фрање Туђмана, министра одбране Гојка Шушка...". 

Туђман: БиХ неодвојива од Хрватске

Тужилац је нагласио и да је председник Туђман писао и говорио да је БиХ "неодвојиви" део Хрватске, а босанска држава "вештачка, неприродна и неодржива".

"Да је Туђман био опседнут обновом краткотрајне хрватске бановине, проглашене Споразумом Цветковић-Мачек 1939. године, током суђења је посведочио Јосип Манолић који је за време рата био један од његових најближих сарадника", подсетио је тужилац Скот.

"И тадашњи хрватски министар спољних послова Мате Гранић написао је", тврди Скот, "у својим мемоарима да му је Туђман често говорио да је бановина најбоље решење".

Заступник оптужбе цитирао је и исказ амбасадора САД у Хрватској Питера Галбрајта да му је Туђман говорио како БиХ не може и неће опстати као суверена држава и да би њени велики делови требало да буду у Хрватској.

"Галбрајт је посведочио и да се Туђман отворено залагао и за размену становништва", нагласио је тужилац, а једном је америчком амбасадору и показао мапу БиХ "подељене по средини".

"Оптужени су од 1993. спроводили етничко чишћење Муслимана, следећи те Туђманове идеје", подвукао је Скот. 

Тужилац је подсетио и да је Туђман, 30. марта 1991. у Карађорђеву о подели БиХ разговарао са тадашњим председником Србије Слободаном Милошевићем.

"После разговора у Карађорђеву, Туђман је говорио да ће бити тешко одржати БиХ као јединствену државу и да више неће бити великих муслиманских области", рекао је тужилац Скот.

Оптужнице по 26 тачака

Оптужба на суђењу Прлићу и саоптуженима наставиће излагање завршне речи.

Прлић и остали оптужени су у 26 тачака за прогон на политичкој верској и расној основи, убиства, силовања, депортације, нечовечно поступање, противправно затварање, нехумана дела, уништавање и одузимање имовине, безобзирно разарање насеља и културних и верских објеката, принудни рад, противправно терорисање цивила. 

Та кривична дела квалификована су као злочини против човечности, кршења закона и обичаја ратовања и тешке повреде Женевских конвенција.

Злочине су починиле снаге Хрватског већа одбране у општинама Прозор, Горњи Вакуф, Јабланица, Мостар, Љубушки, Столац, Чапљина и Варес, као и у логорима Хелиодром, Војно, Дретељ и Габела.

Сви оптужени су се у априлу 2004. добровољно предали Трибуналу, а у септембру исте године су пуштени на привремену слободу до почетка суђења, крајем априла 2006.