Брамерц пред Саветом безбедности

Савет безбедности УН разматра на седници у Њујорку редовни шестомесечни Извештај о сарадњи Србије с Хашким трибуналом, који је поднео главни тужилац Серж Брамерц. У извештају се наводи да Србија држи кључ хапшења Ратка Младића и Горана Хаџића и да власти у Београду морају учинити више у том циљу.

Подносећи редован извештај Савету безбедности УН у Њујорку, Брамерц је као разлог за забринутост навео пропуст Србије да ухапси Младића и Хаџића, указујући да српске власти морају превазићи јаз између изражене спремности за хапшење бегунаца и оперативног рада на томе.

Главни тужилац рекао је да су власти у Београду почеле да примењују препоруке хашког тужилаштва за побољшање потраге за бегунцима, истичући потребу да се на оштрији начин посвете појединцима и мрежама које подржавају оптужене у бекству.

Сарадњу Србије у достављању докумената и омогућавању приступа документима и сведоцима, Брамерц је оценио као добру.

Главни тужилац Хашког трибунала је пред Саветом безбедности затражио подршку међународне заједнице за хватање преостале двојице бегунаца.

"Уз вашу подршку и примену политике условљавања, Србија може бити подстакнута да што пре дође до резултата", рекао је Брамерц.

Председник Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију Патрик Робинсон изјавио је у Њујорку да ће суђења генералима Властимиру Ђорђевићу, Анти Готовини и сарадницима, Момчилу Перишићу, као и делимично поновно суђење Рамушу Харадинају бити завршена 2011. године.

Пет суђења - Јадранку Прлићу и сарадницима, Војиславу Шешељу, Јовици Станишићу и Франку Симатовићу, Мићи Станишићу и Стојану Жупљанину и Здравку Толимиру - требало би да буду завршена 2012. године прецизирао је Робинсон подносећи извештај Савету безбедности Уједињених нација.

"Последњи случај - суђење Радовану Караџићу, требало би да буде завршен до краја 2013. године", рекао је Робинсон.

Према његовим речима, до данас су завршени поступци против 125 од 161 особе оптужене пред Трибуналом.

Амбасадори у УН поздравили сарадњу

Амбасадори земаља чланица Савета безбедности УН поздравили су сарадњу Србије са Трибуналом.

Пошто су Робинсон и Брамерц поднели своје извештаје, амбасадор Србије у УН Феодор Старчевић истакао је да је јасно да постоји политичка воља у Србији да буду ухапшени Ратко Младић и Горан Хаџић.

"Циљеви Трибунала и Србије су идентични - са једне стране то је обезбеђивање и достављање докумената и приступа сведоцима битним за текућа суђења, а са друге стране лоцирање, хапшење и пребацивање у Хаг Младића и Хаџића", оценио је Старчевић.

Представник Француске оценио је у Савету безбедности да је најубедљивији доказ сарадње Србије са Трибуналом то што је, како је у свом извештају навео и Брамерц, уважила препоруке тог суда, али је указао да је потребно да још експедитивније сарађује.

Представник Велике Британије је рекао да је важно да Србија максимизира рад свих Владиних агенција у обезбеђивању докумената и приступу сведоцима, наводећи да су ти напори кључни за успешно окончање рада Трибунала.

Амбасадори земаља-чланица Савета безбедности су изразили жаљење што Трибунал није окончао рад у предвиђеном мандату - до краја 2010. године, и позвали Савет да што пре донесе резолуцију, којом ће бити успостављен механизам који ће омогућити наставак рада суда до окончања свих процеса и хапшења бегунаца.

Хрватска није доставила артиљеријске дневнике

Говорећи о сарадњи Хрватске са Хашким трибуналом, главни тужилац је рекао да још увек нису достављени артиљеријски дневници из операције Олуја, које тужилаштво у Хагу тражи дуже време, у оквиру поступка против генерала Анта Готовине.

"Ниједан од тражених војних докумената није достављен тужилаштву, нити је дата било каква информација у вези са њиховом могућом локацијом", рекао је Брамерц у Њујорку.

Напомињући да ће процес генералу Готовини ускоро бити окончан изрицањем пресуде, главни тужилац је позвао власти Хрватске да наставе са административном истрагом у циљу пружања свих информација о документима који су нестали.

Тужилаштво у Хагу тражене дневнике о деловању артиљерије Хрватске војске, током операције Олуја, у августу 1995, сматра кључним за оптужбе о прекомерном гранатирању Книна која се на терет ставља генералу Готовини.