Караџић: Војни штаб у згради “Ослобођења"

Оптужени Радован Караџић тврдио је данас пред Трибуналом у Хагу да је у згради листа Ослобођење у Сарајеву 1993. године био штаб једне од бригада Армије БиХ и да је са крова те зграде деловао бацач ракета, те је Караџић алудирао да је та зграда била легитиман војни циљ.

Заштићени сведок оптужбе КЏ-185, француски званичник који је у Сарајеву тада био на служби у УН, негирао је ту тврдњу.

"Ја сам шест месеци живео преко пута зграде Ослобођења и никада ту нисам видео босанске војнике. Осим тога, артиљеријски напади на ту зграду почели су прилично рано, одмах пошто је почео рат, а тада Армија БиХ (АБиХ) још није имала команде бригада", рекао је сведок.

Сугеришући да је Ослобођење било легитиман војни циљ, Караџић је узвратио да већина војника АБиХ није имала униформе, већ су били у цивилу, али је сведок на то одговорио да су припадници АБиХ имали обележја.

Караџић је тврдио и да је експлозив за АБиХ био шверцован у боцама за кисеоник које су у Сарајево допремане у хуманитарним конвојима Унпрофора.

"То је потврдио у својим мемоарима и генерал Расим Делић. Наши војници су претоварали те боце и нису знали шта је у њима, а муслимани су се томе смејали", рекао је Караџић.

Бившем председнику Републике Српске Трибунал суди по оптужници за терорисање цивила у Сарајеву, геноцид у Сребреници и још осам општина, етничко чишћење несрба широм БиХ и узимање међународних талаца 1992-95. године.

Хаг тражи да Париз достави документа

Трибунал у Хагу је дао налог Француској да нађе и Караџићу достави обавештајна документа о две експлозије на сарајевској пијаци Маркале и о тврдњама да су муслиманске снаге убијале цивиле у Сарајеву 1992-95. године.

Претресно веће Трибунала истовремено је одбило Караџићев захтев да обавеже Француску на достављање мноштва других докумената.

Судије су обавезале Владу Француске да "спроведе претрагу за документима које оптужени тражи" и достави их Караџићевој одбрани.

Тај налог односи се на "све извештаје обавештајних и безбедносних служби или француских припадника Унпрофора који се односе на експлозије на пијаци Маркале у Сарајеву, 5. фебруара 1994. и 28. августа 1995 године".

Трибунал је, такође, обавезао Француску да Караџићу достави "све извештаје специјалног интервентног одреда Жандармерије или других француских агенција и одељења у којима је назначено да босански муслимани у Сарајеву убијају сопствени народ између априла 1992. и децембра 1995. године".

Претресно веће је француским властима дало рок до 28. јула да одговоре на налог, а до 20. јула да Трибунал обавесте да ли су ти документи заштићени у интересу националне безбедности.

На сличан налог Немачкој, власти у Берлину су недавно одговориле Трибуналу да су претрагом утврдиле да такви документи нису у њиховом поседу.

Караџићева одбрана је узвратила оценом да то није тачно, указавши немачкој влади на додатне показатеље да тражени документи о испорукама оружја босанским муслиманима са немачке територије постоје и да их Немачка има.