Кад се догоди саобраћајна несрећа – шта треба да урадимо ако смо учесници или сведоци

Раније је проналазак виновника тешке саобраћајне несреће био прилично мукотрпан посао, каже Дамир Окановић, адвокат који има значајно искуство у случајевима саобраћајних несрећа.

Наводи да су проблеми настајали уколико полиција нема очевице који ће саопштити битне детаље – број регистарске таблице, боје, марке аутомобила и слично.

"У последње време је практично немогуће сакрити се после тешке саобраћајне несреће", објашњава Окановић.

Наводи да постоје три фактора која су променила ситуацију – мобилна телефонија, камере за видео-надзор и биолошки траг односно ДНК.

"Када то увежете, практично је немогуће да се не реконструише ваше кретање и само је питање тренутка када ће вас пронаћи", каже гост Београдске хронике.

Закон обавезује да се укаже помоћ после саобраћајне несреће

Дамир Окановић објашњава да у случају бекства с лица места, јавност и надлежни органи гледају другачијим очима починиоца – иако то није отежавајућа околност у правном поступку, на суду утиче на одлуку.

"Имамо (кривично) дело које се зове Остављање без помоћи лица повређеног у саобраћеној незгоди. То је иначе кривично дело – нечињењем. Дакле, просто ништа не предузмете да бисте помогли лицу, нити позовете хитну помоћ, нити изађете да укажете помоћ, већ лице просто оставите без помоћи", наводи Окановић.

Сматра да не треба занемарити да уколико се побегне с лица места, онда осигурање, када исплати штету свима који су оштећени у саобраћајној незгоди, стиче право да то наплати од починиоца.

"Имате случајеве у пракси где су људи који су побегли с лица места добили толику цифру од осигурања да плате назад, да су морали да продају кућу, да продају аутомобил, да продају све што имају и до краја живота да им скидају пола од плате, односно од пензије, због тога што су побегли с лица места", поделио је искуство адвокат Дамир Окановић.

Апелује да људи не беже са лица места.

"Дужност онога који изазове саобраћајну несрећу или учествује у саобраћајној несрећи је да остане на лицу места, да пружи помоћ повређенима или да зове хитну помоћ. Дакле, то је пре свега једна морална људска обавеза, а свакако и обавеза која је прописана законом", каже Окановић.

"Хало, хитна помоћ..."

Постоје проблеми са линијом 194 која би требало да буде корак до помоћи, каже гост Хронике.

"У пракси се неретко дешава да ви зовите са локације која припада једној општини, а вама се јави хитна помоћ у некој другој општини – пошто је код нас хитна помоћ организована по општинском принципу", објашњава Окановић.

Наводи да на територији Србије имамо 151 службу хитне медицинске помоћи.

"И онда се дешава шта? Добијете хитну помоћ са територије друге општине, а онда вам они кажу – е, знате шта, ви сте погрешили, ви зовите сада ову другу хитну помоћ, али немојте да опет окренете 194 – добићете нас, него ајде запишите 0-3-8-5-7-4-2-1-7, локал 32", објашњава ситуацију Окановић.

Тврди да није добро да особа која је у стању шока и под емотивним набојем, треба да памти па да укуцава други број телефона.

"Такав систем хитне помоћи је можда био прихватљив за другу половину 20. века, али у 21. веку то заиста не би требало тако да функционише", наводи за РТС.

Ради се на јединственом броју за хитне ситуације – 112

Окановић каже да Србија још нема јединствен број за хитне ситуације, додавши да се о броју 112 дуго говори.

На систему 112 се ради, Министарство унутрашњих послова руководи тим пројектом, али мислим да много тога можемо да урадимо пре него што 112 заживи, тврди гост РТС-а.

"Ваљда је нормално да тај ко је примио позив, без обзира на то што није надлежан, прими позив, позове другу надлежну службу и јави им да изађу на лице места или да се уради нешто што постоји већ 40 година, да проследите позив", каже Окановић.

Сматра да Министарство здравља у новом мандату мора да посвети пажњу реформи система.

Окановић објашњава да је 2021. године био учесник свеобухватне анализе система деловања хитних служби након саобраћајне незгоде и да су подаци анализе заиста забрињавајући.

"Чак 78 општина у Србији уопште нема Службу хитне медицинске помоћи, већ на лице места излазе дежурни лекари, с тим што имате општине где дежурни лекар неће да изађе на лице места, већ шаљу само возаче и техничаре", истакао је проблеме.

Наводи да постоје општине где на терен излазе само возачи.

"Имате у одређеним домовима здравља принцип рада да дежурни лекар неће да изађе на саобраћену незгоду док му не дође колега који ће да га замени", наводи адвокат.

Због таквих ситауција уместо да вам хитна помоћ дође у року од неких осам минута, што би било прихватљиво, чека се по 45 минута или сат времена, објашњава Окановић.