Читај ми!

Јовица Станишић и Франко Симатовић осуђени у Хагу на по 15 година затвора

Међународни резидуални механизам за кривичне судове са седиштем у Хагу изрекао је правоснажне пресуде од по 15 година затвора некадашњим челницима ресора Државне безбедности Србије Јовици Станишићу и Франку Симатовићу, оптуженим за ратне злочине у Хрватској и БиХ. То је најдужи судски процес у историји овог суда. Трајао је пуне две деценије.

Јовица Станишић и Франко Симатовић осуђени су за учешће у удруженом злочиначком подухвату, које је довело до злочина у Бијељини, Зворнику, Босанском Шамцу, Добоју, Санском Мосту, Трнову.

Како је саопштио Механизам, Жалбено веће је одбацило жалбе Станишића и Симатовића на њихове осуде за помагање и подржавање убиства као кршења закона и обичаја ратовања, као и за убиство, депортацију, нехумана дела (прислино премештање) и прогон као злочине против човечности почињене након заузимања Босанског Шамца у Босни и Херцеговини у априлу 1992. године.

"Кривична одговорност Станишића и Симатовића била је заснована на констатацијама да су организовали обуку, а затим и ангажовали српске снаге које су учествовале у заузимању и злочинима. Жалбено веће је, такође, одбацило жалбе Станишића и Симатовића на изречене казне од по 12 година затвора", наводи се у пресуди Механизма.

У саопштењу се наводи и да је Жалбено веће делимично усвојило жалбу Тужилаштва тиме што је констатовало да је Претресно веће погрешило када Стаматовића и Симатовића није осудило по модалитету одговорности за удружени злочиначки подухват.

"Претресно веће је закључило да је постојао удружени злочиначки подухват и да му је заједнички злочиначки циљ био присилно и трајно уклањање већине несрба из великих делова Хрватске и Босне и Херцеговине путем почињења убиства, депортације, нехуманих дела (присилно премештање) и прогона, како се терети у оптужници. Претресно веће је такође констатовало да су Станишић и Симатовић допринели заједничком злочиначком циљу у вези са злочинима у Босанском Шамцу, али их је ослободило одговорности за удружени злочиначки подухват на основу тога што није доказано да је неко од њих двојице поседовао заједничку намеру да се оствари заједнички злочиначки циљ", напомиње Механизам.

Како се додаје, Жалбено веће је утврдило да је Претресно веће погрешило у оцени других доприноса Станишића и Симатовића заједничком злочиначком циљу.

"Жалбено веће је такође констатовало да су они поседовали заједничку намеру да остваре заједнички злочиначки циљ. Сходно томе, Жалбено веће је утврдило да су Станишић и Симатовић одговорни као припадници удруженог злочиначког подухвата за злочине које су разне српске снаге починиле 1992. у Босни и Херцеговини, у Бијељини, Зворнику, Босанском Шамцу, Добоју и Санском Мосту, и за злочине почињене 1995. у Трнову и Санском Мосту. Такође су проглашени одговорним за убиство почињено у Даљској Планини у Хрватској у јуну 1992. Жалбено веће је повећало казне изречене Станишићу и Симатовићу на 15 година затвора. Жалбено веће је одбацило преостали део жалбе Тужилаштва“, наводи Механизам.

Председавајући судија Грацијела Гати Сантана је констатовала да изрицање пресуде представља кључну тачку у мандату Механизма да настави да врши стварну, временску и персоналну надлежност Међународног кривичног суда за бившу Југославију, који је затворен 2017. године. 

То је последња жалбена пресуда о примарним кривичним делима из предмета започетих пред тим судом.

Првостепена пресуда донета јуна 2021. године

Првостепеном пресудом у јуну 2021. године, Станишић и Симатовић су осуђени на казне затвора од по 12 година.

Случај је покренут пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију (МКСЈ), а Жалбено веће МКСЈ-а наложило је потпуно ново суђење.

Предмет је настављен у надлежности Механизма, који је изрекао првостепене пресуде 6. августа 2021. године.

У Жалбеном већу на месту председавајућег судије била је Грасијела Гати Сантана, председница Механизма.

Жалбе на пресуду су уложили су и Тужилаштво Механизма и одбрана.

Симатовић и Станишић су проглашени кривим по свих пет тачака оптужнице као помагачи, али не и као учесници удруженог злочиначког подухвата (УЗП).

Суд је у јуну 2021. године изрекао другу првостепену пресуду, која им је изречена након поновљеног суђења, јер је прва, којом су били ослобођени од свих оптужби, укинута по жалби тужиоца 2015. године.

Осуђени су јер су, према ставу првостепеног судског већа, знали да су учесници у удруженом злочиначком подухвату делили намеру да се са великих подручја у Хрватској и Босни и Херцеговини извршењем кривичних дела из оптужнице присилно и трајно уклони већина несрпског становништва.

У четири тачке Станишић и Симатовић се оптужницом терете за злочине против човечности: прогони, убиства, депортација и нехумана дела, а по једној тачки за кршења закона или обичаја ратовања – убиства.

Поновљено суђење пред Механизмом завршено је 30. јуна 2021, након чега је донета писмена првостепена пресуда 6. августа исте године, а расправа по жалбама 24. и 25. јануара 2023. означила је крај преджалбене фазе овог предмета, који је почео у септембру 2021.

Овај случај представља последњи предмет МКСЈ-а за ратне злочине.

Станишић је био начелник Службе државне безбедности Министарства унутрашњих послова Србије, а Симатовић његов заменик. Обојица су ухапшени 13. марта 2003. године у Србији.

Брамерц: Тужилаштво задовољно пресудом

Главни тужилац Хашког трибунала Серж Брамерц изјавио је после изрицања пресуде Станишићу и Симатовићу да је Тужилаштво задовољно пресудом.

"Пресуда Жалбеног већа је потврдила да је удружени злочиначки подухват обухватио многе делове БиХ и Хрватске. Казна је повећана са 12 на 15 година за обојицу, што је одраз тежине злочина. Ово је последња пресуда пред Трибуналом која показује да то није био грађански рат нити унутрашњи сукоб унутар граница БиХ, већ се радило о међународном сукобу у којем су учествовала политичка руководства суседних земаља, у овом случају Србије. Поново истичем да се ради о индивидуалној кривици политичког и војног руководства, у овом случају руководилаца обавештајне службе", рекао је Брамерц.

петак, 26. април 2024.
15° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво