Хронологија масовних убистава у Србији у 21. веку

За само два дана догодила су се два масовна убиства у Београду, а у протекле две деценије у Србији је забележено пет масовних убистава.

Наводно нарушени породични односи били су мотив Драгану Чедићу да у Лесковцу 2002. године убије бившу супругу и још шест особа.

Све се одиграло за мање од пола сата, а том приликом Чедић је ранио још четири особе. После злочина убица је нестао.

Његово беживотно тело пронађено је 40 дана касније у атару једног лесковачког села.

Пет година касније у јулу 2007. на мапу масовних злочина уписан је Јабуковац код Неготина. Никола Радосављевић из ловачке пушке је убио деветоро и ранио двоје људи. Међу жртвама је било и петнаестогодишње дете.

Радисављевић је после злочина ухапшен на гробљу. Вештачењем је код њега утврђено постојање психичких проблема због којих је упућен на лечење.

Убиство 13 мештана села Велика Иванча код Младеновца најмасовнији је злочин забележен у Србији. У априлу 2013. Љубиша Богднаовић убио је 12 одраслих и двогодишње дете.

Људе је убијао на спавању, а неки су му, како се тада причало, и сами отварали врата не очекујући да ће пуцати у њих. Када је видео полицију Богдановић је пуцао у себе. Умро је неколико дана касније.

У мају 2015. дан после свадбе младожењин отац Раде Шефер убио је шест особа. Прво је у селу Ором код Кањиже убио родитеље своје супруге. Потом је отишао у Мартонош и запуцао по људима који су још спавали. Убио је своју супругу, снаху и снахину мајку и оца.

На крају је и сам Шефер изгубио живот. Медији су тада извештавали да га је убио један од гостију чију је жену Шефер ранио приликом пуцњаве.

У јулу 2016. догодило се још једно масовно убиство. Синиша Златић је у кафићу у Житишту убио своју супругу и још четири особе. У пуцњави је рањена 21 особа. Златић је ухапшен и осуђен на 40 година затвора.