Настављен претрес пред Апелацијом окривљенима за убиство Ћурувије

Суд је одлучио да се прочитају искази из истраге око 80 сведока међу којима су искази и  Милорада Улемека Легије, Дејана Миленковића Багзија, браће Александра и Милоша Симовића, као и некадашњег министра полиције Душана Михајловића, Александара Тијанића, Франка Симатовића и Јовице Станишића.

Одбијен је предлог одбране да се из предмета издвоје записи са саслушања Улемека и браће Симовић, јер, како је истакла судија, записници о саслушању су сачињени у складу са тадашњим законом у присуству баниоца и неких окривљених.

Суд је прихватио предлог одбране да се доставе носачи података на основу којих је рађена анализа базних станица, због чега је од првостепеног суда затражио носаче што је тај суд и доставио.

Судија је рекла да се у судници налази запечаћена кутија у којој се налазе ти носачи и остали докази у овом предмету.

Одбијени су предлози одбране да суд затражи видео снимке са надзорних камера у Тужилаштву за организовани криминал од краја 2013. до фебруара 2014. године, да се прибави исказ Дејана Миленковића Багзија у тренутку када је стицао статус сведока-сарадника, као и где се налазила канцеларија Франка Симатовића пре бомбардовања.

Окрвљени Милан Радоњић је ставио примедбу на одлуке овог суда, јер, како је навео, изјава Милорада Улемека не одговара ставрности, због његових навода где се налазила канцеларија Симатовића, а примедбу су ставили и адвокати.

Судија је одредила паузу након које ће се извршити увид у носаче података које се налазе у судском депозиту. 

Суд је донео решење да отвори главни претрес на предлог Тужилаштва за организовани криминал, окривљених и њихових бранилаца, након сто је разматрао њихове жалбе на другу првостепену пресуду.

Прецизирајући разлоге претреса, Апелациони суд је навео да првостепени суд није поступио у свему по примедбама датим у претходном решењу Апелационог суда којим је укинута ранија пресуда, услед чега је учињена битна повреда одредаба кривичног поступка, а што је утицало и на правилно утврђење чињеничног стања.

Ромић и Курак осуђени као саизвршиоци у убиству

Другом првостепеном пресудом Специјалног суда, због подстрекавања на убиство су на исте казне од по 30 година затвора осуђени тадашњи шеф ДБ-а Радомир Марковић и шеф београдског центра ДБ-а Милан Радоњић, док су као саизвршиоци у убиству на по 20 година затвора осуђени бивши оперативац београдског центра Ратко Ромић и припадник резервног састава ДБ-а Мирослав Курак, који је у бекству, па му је пресуда изречена у одсуству.

Прву првостепену пресуду, којом су били осуђени на исте казне затвора, Апелациони суд је укинуо и наложио да се понови суђење, због прекорачења оптужнице увођењем у случај НН лица, које се не помиње у оптужници.

У оптужници се тврди да је Ћурувију убио Курак, а да му је саучесник био Ромић, који је, наводно, дршком пиштоља ударио у главу Ћурувијину пријатељицу Бранку Прпу. Њих су на то, према оптужници, подстакли Марковић и Радоњић.

Тужилаштво тврди да је мотив за убиство било Ћурувијино иступање у домаћој и страној јавности, као и његова критика тадашњег председника СРЈ Слободана Милошевића и његове супруге Мирјане Марковић.

Ћурувија је праћен све до убиства, а нарочито интензивно је праћено његово кретање 10. и 11. априла 1999. године, када је, према оптужници, он ликвидиран у хаустору зграде у Светогорској улици, где је живео.

Убијен је између 16:39 и 16:45, док је са њим у друштву била његова пријатељица и очевидац убиства Бранка Прпа у дворшту испред улаза у зграду, где су се налазиле просторије маркетиншке службе "Дневног телеграфа". Прпа од почетка поступка тврди да оптужене не препознаје као извршиоце убиства.