Некадашњи командир ОВК Саљих Мустафа осуђен на 26 година затвора

Мустафа је оглашен кривим за произвољно лишавање слободе, мучење и убиство, док је ослобођен од оптужби за кривично дело сурово поступање.

Некадашњи командир ОВК је 2020. године први спроведен у хашки притвор.

Мустафа је припадник организације Покрета за национално ослобођење од 1988. године, под вођством Африма Житије, Фахрија Фазлије и Фадиља Вате.

У августу 1997. године, након одслужене затворске казне, Мустафа је био ангажован у организовању и размештању ОВК у региону Приштине, Обилића, Гњилана, Витине и Каменице, преносе приштински медији.

Од герилских јединица ОВК до саветника премијера Чекуа 

Водио је герилске јединице ОВК под именом герила "БИА" до успостављања оперативних подручја "Лаб" и "Карадак".

Мустафа је био саучесник Бахрија Фазлија, Агрона Рахманија, Илира Коњушевција и Раифа Кеље, Фатмира Хумолија, Исе Кастратија и многих других припадника ОВК.

Био је шеф обавештајног одељења Косовског заштитног корпуса, затим обавештајни саветник премијера Агима Чекуа.

За кривично дело произвољно лишавање слободе Саљих Мустафа је осуђен на казну затвора од 10 година, за кривично дело мучење на казну затвора од 22 године и за кривично дело убиство на 25 година затвора, те му је веће изрекло јединствену казну затвора од 26 година.

Такође, Мустафи се у изречену казну затвора урачунава време проведено у хашком притвору, где је после хапшења, пребачен у септембру 2020.

Образложење пресуде 

Председавајућа судија је током образложења пресуде подсетила да је током суђења салушано више сведока, који су причали о  трауматичним догађајима на имању Злаш, као и да је у поступку учествовало осам жртава.

Веће је ценило исказе жртава јер су били пуни детаља, емоција, а сведочења су се међусобно поткрепљивала у целини. Судија је истакла да то није био случај код сведока одбране који су исказали пријатељске и родбинске везе са осуђеним, те је веће крајње опрезно разматрало њихове исказе. 

Закључак већа је да је најмање шест особа било лишено слободе у логору који је био под контролом безбедносно-информативне агенције ОВК, а чији је једини командир био Мустафа.

Наиме, судија је казала да су затвореници држани у бедним условима, да су спавали у штали, да нису имали довољно хране и воде, а уколико би тражили воду, припадници агенције су мокрили по њима. 

Затим је навела да су затвореници живели у константном страху, јер су их изводили једног по једног и свирепо их пребијали, палили им кожу, злостављали их електрошоковима, а у неким случајевима их пребијали док не изгубе свест, а остали затвореници су слушали њихова запомагања.

Судија је затим рекла да је установљено да припадници после напуштања логора на имању у селу Златиш, нису ослободили два затвореника. Према њеним речима, то није било случајно јер се радило о двојици затвореника који су били највише пребијани, док је један од њих остављен на рубу смрти без медицинске помоћи, и он је касније пронађен мртав.

Узрок смрти тог заробљеника је тешко злостављање, ускраћивање медицинске помоћи и рањавање из ватреног оружја, на шта је судија рекла да се прва два разлога могу приписати припадницима агенције, док се не може утврдити да ли су убијеног ранили они или српски војници. 

Панел је закључио да је Мустафа лично мучио двојицу затвореника, дајући пример осталим члановима агенције како треба да поступају, наређујући им да злостављају затворенике.

Све жртве - косовски Албанци 

При одмеравању казне веће је од отежавајућих околности узело у обзир тежину кривичних дела, суровост при извршењу, посебно јер је једна жртва имала само 18 година, док суд није придао велики значај личним приликама окривљеног. 

Све жртве су косовски Албанци, од којих су неки добровољно ступили у службу ОВК, јер су "снажно веровали у борбу Косова за независност", наводи се у саопштењу Специјализованог тужилаштва.

Мустафа је присуствовао изрицању казне, а на појављивању пред судом негирао је кривицу по свим тачкама оптужнице Специјализованог тужилаштва.