Шарићу 15 година робије због шверца кокаина

Дарко Шарић по сопственој жељи није присуствовао изрицању пресуде.

Његови сарадници и припадници групе осуђени су на казне од годину до 15 година затвора, док су двојица окривљених ослобођени оптужби за помагање извршиоцима после извршеног кривичног дела.

Ова пресуда је изречена у поновљеном поступку, након што је Апелациони суд укинуо првостепену пресуду из јула 2015. године, којом је Шарић био осуђен на 20 година затвора, а остали на вишегодишње затворске казне.

Апелациони суд је тада оценио да је првостепени суд прекршио закон када није применио блажи закон који је донет 2005.

Према Кривичном законику из 2005. године, за неовлашћену производњу и стављање у промет опојних дрога запрећена је казна од пет до 15 година затвора, па је Шарић овога пута осуђен на максималну законску казну.

Првом првостепеном пресудом коју је укинио Апелациони суд, Шарић и остали били су осуђени по одредбама закона које су ступиле на снагу 11. септембра 2009. године.

Казну од 15 година затвора суд је изрекао и Горану Соковићу који је у бекству, такође као организатору групе, док је Жељко Вујановић, као трећи организатор, осуђен на 14 година затвора.

Тројица сведока сарадника добили су казне од од пет до десет месеци затвора.

Ово је првостепена пресуда коју је Специјални суд изрекао након поновљеног суђења и на њу осуђени, њихови браниоци као и Тужилаштво за организовани криминал имају право жалбе Апелационом суду.

За шта су се теретили оптужени

Прву првостепену пресуду, којом је Шарић био осуђен на 20 година затвора, а остали на вишегодишње затворске казне, укинуо је Апелациони суд у јуну 2016. године и наложио понављање суђења.

Специјални суд сматра да је током поступка утврђено да су Шарић Соковић и Жељко Вујановић и сада покојни Драган Дудић Фриц организовали транспорт кокаина из Уругваја, Бразила и Аргентине тако што су припадницима групе давали усмене налоге шифрованом комуникацијом, а ови су их извршавали.

Као припадници групе осуђени су Марко Пандрц на 13,5 година затвора, Ненад Новаковић на јединствену казну од 13 година, Бошко Недић, Дарко Тошић и Никола Димитријевић осуђени су на по 13 година затвора.

Петар Обрадовић добио је 12 година затвора, Милош Цајић и Милан Миловац осуђени су на по 11,5 година затвора, а Родољуб Радуловић звани Миша Банана 11 година затвора.

На по десет и по година затвора осуђени су Мијајло Ђоковић, Владимир Рачић, Марко Рачић, Борислав Туњић као и Небојша Сретеновић, а Живко Сибински на десет година затвора.

Бобан Стојиљковић добио је две и по године због неовлашћеног ношења оружја, а Марко Дабовић годину дана затвора због кривичног дела фалсификовање исправе, док су обојица ослобођени оптужбе да су извршили по једно кривично дело удруживања ради вршења кривичних дела и неовлашћено стављање у промет опојних дрога.

Сведоци сарадници тужилаштва Драшко Вуковић, Радан Адамовић и Небојша Јоксовић осуђени су на осам, десет и пет месеци затвора.

Мирко Кнежевић и Милош Николић су ослобођени оптужби да су помогли учиниоцу после извршеног кривичног дела.

Председник судског већа Синиша Петровић рекао је да је веће пресуду донео једногласно.

Осморица још у бекству 

Шарићевој групи је поновљено суђење по јединственој оптужници спојеној од ранијих шест оптужница, којом се терете за шверц више од 5,7 тона кокаина из Уругваја, Бразила и Аргентине у западну Европу током 2008. и 2009. године.

Он је четири и по године био у бекству, а српским властима се предао 18. марта 2014. године, од када се налази у притвору, док се сви остали сада бране са слободе.

Осморица оптужених су још у бекству.

Шарићу, Сретеновићу и Обрадовићу суд је данас продужио притвор, а Вујановићу и Цајићу кућни притвор.

Раније је троје правоснажно ослобођено оптужби, а деветорица су закључила споразуме о признању кривичног дела према којима су осуђени на укупно 69 година и три месеца затвора.

Заједно са овим казнама Шарићева група добила је скоро 300 година затвора.

Према оптужници, чланови Шарићеве организоване криминалне групе међусобно су комуницирали преко СМС порука и шифрованих телефонских бројева, мада су им полиција и домаће и стране тајне службе ушле у траг, па је прво хапшење ове групе уследило у Уругвају 15. октобра 2009. године и истовремено у Србији у акцији "Балкански ратник".