Нацрт Националне стратегије за процесуирање ратних злочина

У оквиру јавне расправе која ће трајати до 31. децембра, прошле седмице је одржан округли сто на коме су поред представника министарства и радне групе учествовале бројне невладине организације НВО, међу којима су Фонд за хуманитарно право, Јуком, Иницијатива младих за људска права, као и представници и независни експерти.

Учесници округлог стола су Нацрт стратегије једногласно оценили као веома добар и подржали њено скоро усвајање.

Стратегија, чије је усвајање предвиђено Акционим планом за Поглавље 23, поред осталог идентификује проблеме у области процесуирања ратних злочина и поставља приоритете деловања и циљеве Стратегије.

Најбитинији циљеви су да се сви приоритетни и озбиљни наводи о ратним злочинима ваљано истраже и потом процесуирају у складу са стандардима међународног кривичног права, као и да се постигне пропорционалност у кажњавању извршилаца ратних злочина.

Постављени циљеви су и обезбеђивање једнаког третмана осумњичених, без обзира на њихову националну, етничку и верску припадност или њихов друштвени статус, затим повећање безбедности сведока и давалаца информација, као и унапређен рад Јединице за њихову заштиту.

Стратегија захтева и обезбеђивање поверљивости истрага и сведочења о ратним лочинима, унапређивање капацитета и рада Службе за помоћ и подршку оштећеним и жртвама, затим унапређење регионалне сарадње када су у питању истраге и процесуирања ратних злочина.

Унапређење нивоа свести и односа јавности према потреби суђења за ратне злочине, такође је један од приоритетних циљева Стратегије.

У циљу повећања ефикасности поступака за ратне злочине пред органима Републике Србије, Стратегија истиче самосталност тужиоца за ратне злочине.

Поред осталог, у Нацрту Стратегије се наводи да су Влада и сви други државни органи и институције дужни да дају пуну подршку самосталном и ефикасном раду тужиоца, као и да су дужни да поштују закон и савесно сарађују са Тужилаштвом, и у складу са тим да му на захтев без неоправданог одлагања доставе све податке и документа која поседују.

Стратегијом је такође предвиђено да Тужилаштво за ратне злочине изради радни текст и усвоји Тужилачку стратегију за истрагу и гоњење ратних злочина у Републици Србији, имајући у виду Завршну стратегију Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију и радни текст Националне стратегије за процесуирање ратних злочина.

Тужилачка стратегија би требало да дефинише критеријуме за селекцију случајева ратних злочина и стварање листе приоритетних и важнијих случајева ратних злочина који треба да се процесуирају како би се испунила обавеза да сви приоритетни и ваžжни случајеви буду процесуирани.

У стратегији је истакнуто да би кривична дела са великим бројем жртава и/или дела у којима је извршилац поступао на нарочито окрутан начин, требало би да имају приоритет у истрази као и предмети против осумњичених високог ранга.

Доступност доказа, осумњичених, сведока и жртава требало би да буде узета у обзир при доношšењу одлуке туžжиоца да ли ће подићи оптужницу против одређеног лица или више њих, или ће тај предмет уступити другом тужиоцу за ратне злочине у региону.

У доношењу такве одлуке, тужилац би такође требало да има у виду потребу очувања добросуседских односа са другим државама и регионалну стабилност уопште, а на основу сазнања о томе да ли се против истог лица за исте или сличне радње већ води кривични поступак у региону или је исто лице већ осуђено.

Влада, према Стратегији, треба да пружа пуну подршку пракси избегавања суђења у одсуству.

У ишчекивању будуће стратегије, чека се и избор будућег тужиоца за ратне злочине.

На прошлонедељном гласању у Скупштини Србије ниједан од кандидата за тужиоца које је предложила Влада Србије није добио потребан број гласова, па ће изборни процес за ту функцију бити поновљен.