Читај ми!

Радинковић: Многим Муслиманима није било место у Мањачи

У наставку хашког процеса Ратку Младићу, бивши обавештајни официр Војске Републике Српске Радомир Радинковић сведочио је да је према Муслиманима и Хрватима у заробљеничком логору на Мањачи 1992. било поступано у складу са прописима.

Радинковић је, као сведок одбране, изјавио да су заробљеници били третирани у складу са Женевским конвенцијама и да су их редовно посећивале делегације Црвеног крста.

У писаној изјави, уведеној у доказе, Радинковић је, ипак, назначио да су спроведене истраге против стражара који су "незаконито обављали дужност".

Сведок је потврдио да су "на жалост" заробљеници долазили с повредама "и више него што смо ми очекивали", додајући да је због тога уведен обавезан лекарски преглед.

"Из једног сабирног центра доведени су јако напаћени и гладни људи, сама кост и кожа, а ми смо то констатовали у записнику", казао је Радинковић. О здравственом стању заробљених бринуо се један медицински техничар, као и "бар један лекар који је био међу
заробљеницима".

Према оптужници против ратног команданта ВРС генерала Младића, на Мањачу су довођене жртве прогона несрба широм Босанске крајине, који је у неким општинама имао размере геноцида.

Док га је унакрсно испитивала тужитељка Каролин Еџертон, Радинковић, који је учествовао у испитивању заробљеника, потврдио је да је међу њима било поприлично оних којима није било место на Мањачи, зато што нису учествовали у борбама, нити су имали оружје. То се посебно односило на старе, болесне и малолетне.

На сведокове речи да су они упућивани "у размену", председавајући судија Алфонс Ори упитао је зашто једноставно нису били пуштени да се врате кућама.

"Нисмо имали право да их пуштамо, јер их ми нисмо ни доводили", одговорио је сведок, прецизирајући да су их хапсиле "цивилна полиција и војска на територијама разним" под сумњом да су учествовали у наоружавању или у борбама.

Тврдио је и да су појединачна ослобађања била немогућа због борби које су биле вођене у близини. "Како да их се пусти, кад би после пет-десет минута могли бити ликвидирани од ове или оне стране".

Радинковић је потврдио и да је, почетком августа 1995, на Мањачу доведено 1.430 Муслимана из Приједора "на жалост у само 11 аутобуса".

Ти заробљеници, по његовим речима, пола ноћи су провели у аутобусима испред логора зато што управа није желела да их прихвати без спискова, које полиција која их је довела није имала. И међу тим заробљеницима, како је касније утврђено, било је подоста оних којима на Мањачи није било место, рекао је сведок.

Исказ Радинковића биће окончан сутра. Генерал Младић оптужен је и за геноцид у Сребреници, терорисање становништва Сарајева дуготрајним гранатирањем и снајперисањем и узимање припадника Унпрофора за таоце, 1992-95.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 27. септембар 2024.
22° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи