Одбрана: Недоказан геноцид у Сребреници

Одбрана генерала Ратка Младића затражила је од Трибунала у Хагу да Младића, на половини суђења, ослободи оптужбе за геноцид над Муслиманима у Сребреници у лето 1995.

Бранилац Дејан Иветић затражио је да расправно веће истовремено одбаци и друге тачке и наводе оптужнице која Младића терети за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, који је у седам општина имао размере геноцида, за терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и за узимање припадника Унпрофора за таоце, све 1992-95. године.

Младићева одбрана тврдила је да тужиоци, током недавно окончаног доказног поступка, нису доказали кривицу тадашњег команданта Војске Републике Српске.

Оцењујући је да "нема доказа" да је Младић имао "геноцидну намеру" да сребреничке Муслимане уништи као етничку групу, Иветић је подвукао да се та тачка оптужнице мора одбацити.

Бранилац Иветић је тврдио и да тужиоци нису доказали да је Младић био учесник у удруженом злочиначком подухвату с таквим циљем, чињењем, осим осталог, убистава, истребљења и присилним премештањем муслиманског становништва.

Позивајући се на експерта Тужилаштва Ричарда Батлера, одбрана је назначила да не постоје  докази да је Младић наредио стрељање око 7.000 заробљених Муслимана у данима после заузимања Сребренице, 11. јула 1995.

Адвока Иветић је нагласио и да нема доказа да је Младић био на било којем од попришта стрељања наведених у оптужници, подсећајући да је он од 14. до 16. јула био у Београду.

Исти приступ, одбрана је применила и на оптужбу за геноцид над несрпским цивилима у седам босанских општина, позивајући се на налаз експерта Тужилаштва за демографију Еве Табо да је током рата убијено два одсто Муслимана.

По одбрани, Младић не може бити одговоран ни за злочине паравојних снага и полиције РС, због тога што нису биле под његовом командом и контролом. Судије би, стога, генерала морале ослободити и оптужби за убиство око 1.000 Муслимана у селу Кравица код Братунца, 13. јула 1995, које су починили припадници МУП-а РС.

Исто тако, Младић не може бити крив ни за убиство шесторице муслиманских дечака и мушкараца из Сребренице, крајем јула 1995. у околини Трнова, зато што су тај злочин починили и снимили припадници јединице Шкорпиони, који су били тада били под контролом Службе државне безбедности Србије и под командом МУП-а РС, тврдила је одбрана.

Одбрана: Младић није имао команду над паравојскама

"Нема доказа да је генерал Младић издао било какво криминално наређење починиоцима тих злочина", казао је Иветић. Злочин у Трнову, назвао је "ужасним", осуђујући га, али и наглашавајући да "није имао ништа с Младићем".

Бранилац је цитирао и Младићева наређења 1992-95. године о разоружавању и удаљавању са ратишта паравојски над којима он није имао команду, укључујући "Тигрове" Жељка Ражнатовића-Аркана.

Изостанак Младићеве "геноцидне намере", одбрана је доказивала и тиме што је он из оперативне директиве за дејства у Сребреници, с пролећа 1995, изоставио реченицу којом се трупама ВРС наређује да у тој енклави створе неподношљиве услове потпуне несигурности без наде у даљи опстанак и живот муслиманског становништва.

Ту реченицу, претходно је у своју, одвојену директиву војсци, унео председник РС и врховни командант њених оружаних снага Радован Караџић. Одбрана, како је назначио Иветић, то види као јасан доказ да Младић није делио било какву "злу" намеру која би се могла извући из Караџићеве директиве. 

Навод оптужнице да је Младић био учесник у удруженом злочиначком подувхату чији је циљ било трајно и насилно уклањање Муслимана и Хрвата са територија предвиђених да уђу у уједињену српску државу, одбрана је, такође, одбацила као недоказану.

Адвокат Иветић тврдио је да се Младић, на Скупштини РС 12. маја 1992, противио усвајању шест стратешких ратних циљева, од којих је први и свеобухватни био - одвајање Срба од друга два народа у БиХ.

Издвајајући Младићеве речи да "не мисли да Муслимане треба протерати", заступник одбране протумачио је да оне изражавају "намеру да се живи заједно са Муслиманима".

Чињеницу да се одбрана у данашњем излагању није бавила детаљима преосталих тачака и навода оптужнице, "не би требало тумачити као пристанак или признање" било којег дела оптужнице, упозорио је Иветић.

"Ми се противимо и одбацујемо оптужбе и доказни поступак Тужилаштва у потпуности", рекао је Младићев адвокат.

Назначио је да оптужени и одбрана "једва чекају" да у свом доказном поступку који ће почети 13. маја, разоткрију "све неистине" Тужилаштва и његових сведока.

"Када изложи истину, генерал Младић ће показати да је невин... Генерал Младић никада није имао намеру, нити је наредио чињење злочина... Деловао је часно у одбрани своје земље и свог народа", подвукао је Иветић. На Младићев захтев за ослобађање, сутра ће узвратити тужиоци.