Припадници Унпрофора били таоци ВРС?

Сведочећи на суђењу Ратку Младићу пред Хашким трибуналом, бивши припадник француског Унпрофора потврдио је навод оптужнице да је Војска Републике Српске, у мају и јуну 1995. године, узимала "плаве шлемове" за таоце.

Према оптужници, снаге босанских Срба, под командом генерала Младића (70), држале су више од 200 војника Унпрофора као таоце после ваздушних напада НАТО на објекте и положаје ВРС.

Истурањем талаца на војне инсталације, потенцијалне мете, Младићева војска покушала је да спречи даље ударе Алијансе из ваздуха.

Француски официр који је сведочио под псеудонимом РМ-401, посведочио је да су припадници "нерегуларне и регуларне" војске босанских Срба, рано ујутро 27. маја 1995. године упале на контролни пункт "плавих шлемова" на Врбања мосту у Сарајеву и заробиле њега и девет његових војника.

Ту "командоску" и "бруталну" акцију у којој није било употребљено оружје и нико од Француза није био повређен, како је рекао сведок, "извели су фанатици Славка Алексића званог Војвода", од којих су неки били у "униформама УН".

У сатима после заробљавања, по исказу РМ-401, српски војници су, у близини Врбања моста, тукли и претили смрћу припадницима Унпрофора, који су били изложени и гневу цивила, пошто је ВРС претрпела жртве у борби за Врбања мост.

Присиливши га да обуче униформу ВРС, српски војници су сведоку претили да ће га "ако нешто пође наопако", тако обученог потерати на линију Армије БиХ.

Третман се побољшао када су таоци, после 24 сата, били пребачени у касарну Лукавица.

Тадашњи командир француских "плавих шлемова" посведочио је и да је чуо поруку официра ВРС штабу Унпрофора да ће таоци бити погубљени, ако се снаге УН не повинују њиховим захтевима и НАТО не обустави нападе из ваздуха.

Према речима РМ-401, ВРС је 29. и 30. маја 1995. године по двојицу његових војника одвела и везала лисицама за војне објекте које би НАТО могао бомбардовати, снимивши их тако везане телевизијским камерама. Потом су били враћени у Лукавицу неповређени.

Сведока и друге француске војнике Унпрофора, ВРС је ослободила 30. јула 1995. године.

Одбрана: Ратни заробљеници, а не таоци

Младићев бранилац Дејан Иветић сугерисао је, током унакрсног испитивања, да је ВРС припаднике Унпрофора држала као "ратне заробљенике", а не као таоце, зато што су се претходно "плави шлемови" сврстали на страну муслиманских снага захтевом да авиони НАТО бомбардују српске положаје.

Негирајући да је Унпрофор којем је, према његовим речима, задатак био да у Сарајеву раздвоји сукобљене стране, деловао у корист АБиХ, РМ-401 је одговорио: "Био сам заробљеник, а заправо талац".

Сведок је одбацио као нетачну и тврдњу Младићевог адвоката да су француски Унпрофор и муслиманске снаге заједно напали ВРС и повратили контролу над Врбања мостом и да је зато, тог 27. маја 1995. године, било "мртвих и Француза и Срба".

"То није тачно. Француски Унпрофор је повратио оно што је изгубио, то посматрачко место по налогу председника Републике. Били смо већ довољно понижени ... и морали смо повратити ауторитет", нагласио је сведок. Он је, међутим, прихватио да је АБиХ, иако о нападу није била обавештена, "искористила" акцију "плавих шлемова" да и она нападне ВРС.

РМ-401 је прихватио сугестију Младићеве одбране да је у касарни Лукавица један официр ВРС прочитао Женевску конвенцију и рекао им да ће бити третирани као ратни заробљеници.

Извођење доказа о оптужби за узимање међународних талаца, тужиоци ће, исказом следећег сведока, наставити сутра.

Генерал Младић оптужен је и за геноцид у Сребреници; прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, који је у седам општина имао размере геноцида и терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада, 1992-95. године.