Подсећање на "Олују"

У хрватској војној акцији "Олуја", која је почела 4. августа 1995, убијено је или је нестало готово две хиљаде Срба, а протерано их је више од 220 хиљада, подаци су Документационог центра "Веритас".

За оне који су у избегличкој колони из Крајине тада стигли у Србију пресуда двојици хрватских генерала је срамна и поражавајућа.

Неколико дана пре почетка акције, тадашњи хрватски председник Фрањо Туђман и генерал Анте Готовина на састанку на Брионима детаљно су испланирали акцију против Срба у Крајини.

Транскрипти са тог састанка били су један од главних доказа тужилаштва у Хагу на суђењу Готовини и Маркачу.

"Ово морамо ријешити. Ријешити на који начин? То је сада тема наше расправе. Да нанесемо такве ударце да Срби практично нестану", рекао је Фрањо Туђман 31. јула 1995. године.

Петог августа хрватска војска је ушла у готово потпуно напуштен а претходно жестоко гранатирани Книн.

Уследили су пљачкање, паљевине, злочини над заробљеницима и цивилима који су остали у својим кућама. После само четири дана, на Банији, Кордуну, Лици и у Северној Далмацији Срба више није било.

Док је хрватска војска улазила у Книн, а Туђман на книнску тврђаву подизао хрватску заставу, прве избегличке колоне улазиле су у Београд.

Седамнаест година касније, многи од њих и даље живе у избегличким центрима. Пресуду хрватским генералима доживљавају као још један пораз.

Ослобађање хрватских генерала могло би да угрози остваривање права протераних Срба, сматрају у Веритасу.

"Сад се све мења. Ово је ветар у леђа хрватској држави да Србима ништа не решава од онога што им до сада нису решили, а мало су тога решили", оцењује председник "Веритаса" Саво Штрбац.

"Ово им је сада подстрек и да славе 'Олују'. До сада су је славили као двостуки празник, а сада ће јој додати још неки епитет", каже Штрбац додајући да се "сада све мења на нашу штету, а у корист Хрвата".

Готовина као командант Зборног подручја Сплит заповедао је акциом "Олуја", а Маркач је у то време био командант Специјалне полиције.