Недићеви потомци траже повраћај имовине

Потомци Милана Недића, председника Владе Србије у време окупације у Другом светском рату, поднели су захтев Агенцији за реституцију за повраћај његове имовине. Међу имовином, коју његови наследници траже, јесу зграда у Немањиној у којој је данас Народна банка Србије, земунски парк, плацеви у Гроцкој, у Вртларској улици у Земуну и надокнада за пет књига које је генерал Недић издао.

Милан Недић, који се убио пре судске пресуде, никада није осуђен за сарадњу с окупатором зато, кажу његови наследници, нису тражили његову рехабилитацију. Једини захтев који су до сада подносили односио се на информације о месту где је сахрањен. Сада су одлучили да траже оно што им од 1941. године гарантује тестамент генерала Недића.

Праунук Милана Недића, Александар Недић, каже да породица овим тражи оно што припада генералу Недићу.

"Ми смо свесни да ћемо добити мало или ништа, али је ово наш начин да бацимо мало више светла, да надлежне институције почну другачије да говоре, не само о Милану Недићу, већ и о историји", каже Александар Недић.

Шабачки адвокат Гојко Лазаров, који се бавио случајевима реституције, подсећа да је за одлуку о враћању имовине потребна документација о имовини и њеном одузимању.

У случајевима где су власници проглашени сарадницима окупатора, каже Лазаров, то није крај процедуре.

"Код оних лица која су осуђења и кажњена, потребно је решење о рехабилитација или доказ да је тај захтев поднет", рекао је Лазаров.

У агенција за реституцију, која је добила захтев породице Недић, кажу да иако генерала Недића суд није прогласио кривим, тај случај је прилично компликован. То показују и документа са којима Агенција располаже.

"Постоји акт тадашње комисије за ратне злочине, неопходно је да се судски рехабилитује. То је тешко питање и огромна је одговорност на судијама, али не може се кроз овај судски поступак ићи у историјски ревизионизам", каже директор Агенције за реституцију Страхиња Секулић.

У време Недићеве Владе Националног спаса, од 29.августа 1941. до октобра 1944. године, Србија је била једино окупирано подручје у Европи која није послала своје војнике да се боре на страни Вермахта, на Источном фронту. С друге стране у том периоду немачке снаге у Србији уништиле су готово 90 одсто јеврејског становништва.