понедељак, 25.06.2012, 17:07 -> 23:21
Тужилац тражи 20 година за Харадинаја
Рамуша Харадинаја ваљало би осудити на најмање 20 година затвора, затражило тужилаштво Хашког трибунала, због ратних злочина почињених током сукоба на Косову. Тужилаштво затражило исту казну и за другу двојицу оптужених Баљаја и Брахимаја. Харадинајев бранилац тврди да он није имао контролу на логором када су почињени злочини.
Тужилаштво Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију је у Хагу, у завршној речи, затражило "најмање 20 година затвора" за бившег заповедника ОВК Рамуша Харадинаја због злочина над Албанцима, Ромима и Србима у логору ОВК у селу Јабланица код Дечана 1998. године.
На крају поновљеног суђења, тужиоци су исту казну предложили и за саоптужене Идриза Баљаја и Љаха Брахимаја.
После првог процеса, Харадинај и Баљај су априла 2008. били ослобођени, а Брахимај је био осуђен на шест година затвора.
Харадинај, Баљај и Брахимај су у шест тачака оптужени за убиства, окрутно поступање и нехумане поступке, као кршење закона и обичаја ратовања. Они се терете за злостављање, мучење и убиство најмање осам притворених у Јабланици, од којих су двојица били Срби, а остали Роми и Албанци.
Првооптужени Харадинај је у то време био регионални заповедник ОВК, Баљај је предводио специјалну јединицу, а Брахимај је командовао логором у Јабланици. "Најмања казна коју ваља изрећи за сву тројицу оптужених је 20 година затвора", рекао је тужилац Пол Роџерс на крају завршне речи.
Роџерс је казао је да је током поновљеног суђења доказано да су оптужени били учесници у удруженом злочиначком подухвату чији је циљ било "брутално елиминисање свих противника" ОВК, претпостављених колаборациониста и шпијуна, "злостављањем, мучењем и убиствима" у Јабланици.
Харадинај који је "уживао готово божански статус", "охрабривао је и подржавао" директне починиоце - међу којима су били његов ујак Брахимај и другооптужени Баљај - да "елиминишу противнике", наредјујући "војној полицији" ОВК да "искорени колаборационисте", нагласио је заступник оптужбе.
Иако му је, као регионалном команданту ОВК од јуна 1998, дужност била да заштити притворене у логору у Јабланици, Харадинај је, по тужиочевим речима, поступао потпуно супротно, охрабрујући њихово злостављање.
За Брахимаја, је тужилац Роџерс рекао да је, према изведеним доказима, са своја два брата био "у средишту" злочина у Јабланици, које је наређивао, подстицао и сам починио. У почињењу злочина, по исказима сведока, са посебним задовољством учествовавао је и другооптужени Баљај.
По Роџерсовим речима, "само сумња" у колаборационизам са српским властима била је довољна да ОВК, под Харадинајевом командом, киднапује Албанце и Роме из околних села и затвори их у јабланички притвор.
Са Албанцима и Ромима су, по исказима сведока, били притворени, мучени и на крају убијени и Срби Иван Зарић и полицајац Ненад Ремиштар, као и још неидентификовани Црногорци и Муслимани.
Тужилац Роџерс позвао је, међутим, судије да занемаре исказ сведока оптужбе ПВ-081 који је током суђења описао како су Брахимај и Баљај, у присуству Харадинаја, у Јабланици ископали очи и одсекли уво српском и ромском заробљенику, који су затим убијени и бачени у Радоњићко језеро. Тај исказ, који је сведок више пута мењао у судници, тужилац је назвао "непоузданим".
Бранилац: Харадинај није имао контролу
Одбрана Рамуша Харадинаја затражила је од Хашког трибунала да Харадинаја ослободи оптужби за злочине на западу Косова 1998, тврдећи да су сведоци оптужбе на поновљеном суђењу доказали његову невиност.
Узвраћајући, Харадинајев бранилац Бен Емерсон рекао је у обраћању судијама да су "неки злочини можда почињени у Јабланици", али да током суђења није доказано да је Харадинај "икада имао контролу" над тим логором, ни да је тамо "икада починио иједно незаконито дело", нити да је "био присутан када су злочини били почињени у Јабланици".
Харадинајев бранилац је рекао да "није чудо" што се тог сведочења у данашњој завршној речи одрекао и тужилац Пол Роџерс, али је тужиоца, истовремено, критиковао зато што је сведока 81 уопште изводио пред судије.
По речима адвоката Емерсона, други "кључни" сведок оптужбе, под псеудонимом 80, изјавио је да Харадинај није имао ништа са злочинима у Јабланици, истовремено потврђујући да су они почињени.
Због тих сведочења, која су била "носећи стубови" оптужбе, "читав тужиочев предмет се урушио", нагласио је Емерсон, зато што "нема ниједног доказа да је Харадинај био присутан и учествовао у застрашујућем злочину" над тројицом младића, наведеним у оптужници.
И прво и друго суђење Харадинају, Емерсон је приказао као последицу притиска власти Србије да спрече независност Косова и лише га Харадинаја, као лидера који је био способан да га уједини, штитећи преостале Србе, у "кључном историјском моменту".
Емерсон је рекао да је Карла Дел Понте неоправдано подигла оптужницу на основу доказа који јој је "сервирала" Служба државне безбедности Србије, а који су се током два процеса пред Трибуналом показали као лажни.
"Харадинај је частан човек, који је водио частан рат", закључио је адвокат Емерсон.
Завршне речи ће сутра изложити браниоци саоптужених Баљаја и Брахимаја.
Сведоци били "узнемиравани" и "застрашивани"
Поновљено суђење Харадинају и саоптуженима почело је августа 2011. године, а последњи сведок оптужбе саслушан је априла ове године у потпуној тајности.
Кабаши је поново одбио да сведочи на почетку новог суђења у августу прошле године. И Кабаши и ПВ-80 бивши су припадници ОВК који су у време обухваћено оптужницом били у логору Јабланица.
Током поновљеног суђења, ниједан од оптужених није изводио доказе одбране, пошто, по речима Харадинајевог браниоца, нису имали од чега да се бране, уверени да тужиоци нису доказали њихову кривицу.
На крају првог суђења по много широј оптужници, Харадинај и Баљај су 2008. били ослобођени кривице, а Брахимај је осуђен на шест година затвора.
Усвојивши жалбу тужилаштва на првостепену пресуду, апелационо веће Трибунала наложило је, крајем јула 2010, да суђење буде поновљено по шест од 37 тачака првобитне оптужнице, ограничених на злочине у Јабланици.
Харадинај је био ухапшен у Приштини, 20. јула прошле године и пребачен у притвор Трибунала, где је и сада. Другооптужени Баљај је у Схевенинген пребачен из затвора на Косову, где је служио казну на коју је осуђен пред локалним судом.
Делимично понављање суђења, жалбено веће Трибунала наложило је зато што на првом процесу нису била саслушана два кључна сведока, ПВ-80 и Шефћет Кабаши, који су одбили да сведоче зато што су били "узнемиравани" и "застрашени"- а њих је Тужилаштво сматрало кључним сведоцима.
На застрашивање и узнемиравање сведока на Косову, указало је и расправно веће у првостепеној пресуди у којој је назначено и да су почињени злочини над неалбанцима и Албанцима које је ОВК сматрала нелојалним, али да није доказана кривица Харадинаја и Баљаја.
Харадинај се, уочи првог процеса, у пролеће 2005. био добровољно предао Трибуналу, одмах пошто је поднео оставку на дужност премијера Косова, на коју је био изабран као лидер Алијансе за будућност Косова. У јуну те године, Трибунал га је пустио на привремену слободу и омогућио му да "у ограниченој мери" јавно наступа као политичар.
Прво суђење Харадинају и саоптуженима је почело 5. марта 2007. године, а првостепена пресуда изречена је 3. априла 2008. године. Тужиоци су пред судско веће током процеса извело 81 сведока, а двојица су одбила да сведоче упркос обавезујућем налогу суда. Оптужени се ни тада нису бранили.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 5
Пошаљи коментар