Поново одложено суђење Младићу

Наставак суђења хашком оптуженику Ратку Младићу, који је био заказан за 25. јун, одложен је до даљег, саопштио је Хашки суд.

У наставку суђења предвиђено је да тужилаштво почне да изводи своје доказе и саслушава прве сведоке.

"Ова одлука је донешена након што је одбрана тражила да се одложе први сведоци Тужилаштва због тога што одређени документи који се тичу тих сведока нису на врееме обелодањени од стране тужилаштва, а у складу са правилима Хашког трибунала", рекла је портпаролка Хашког трибунала Нерма Јелачић за РТС.

"Тужилаштво Хашког трибунала се изјаснило о овом питању и у свом писаном поднеску рекло да се не противе одлагању изношења доказа првих сведока, имајући у виду грешку коју су направили по овом питању", рекла је Јелачић.

Одлука Трибунала је донета усмено, а Судско веће ће "у наредним данима" донети и објавити и писмено изјашњење, кажу у Хашком трибуналу.

Судско веће је већ једанпут крајем маја делимично прихватило захтев Младићеве одбране за одлагање процеса и тада одлучило да саслушање сведока почне 25. јуна, уместо 29. маја, како је првобитно било планирано.

Поступак је, на захтев Младићеве одбране, одложен због, како је тада навео председавајући Судског већа Алфонс Ори, озбиљних пропуста у оквиру поступка обелодањивања оптужбе.

Одбрана је тражила да почетак извођења доказа и сведока буде одложен на шест месеци, уз образложење да јој није правовремено омогућен приступ већем броју докумената, међу којима има оних који су кључни за суђење.

Адвокати Младића, бившег команданта Војске Републике Српске, затражили су да им судско веће, уколико не усвоји овај захтев одбране, дозволи да уложе жалбу на одлуку о почетку извођења доказа 25. јуна.

Тужиоцима 200 радних сати за доказе

Оптужница Младића (69) у 11 тачака терети за геноцид, злочине против човечности и кршења закона и обичаја рата. У две тачке, Младић је оптужен за геноцид у Сребреници и још седам босанских општина - Братунцу, Фочи, Кључу, Приједору, Санском Мосту, Власеници и Зворнику.

Девет тачака оптужнице на терет му стављају прогон, истребљење, убиства, депортацију, присилно премештање, терорисање и незаконите нападе на цивиле и узимање талаца.

Оптужница против Младића усредсређена је на прогон Муслимана и Хрвата из 20 општина широм БиХ, терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада, геноцид над више од 7.000 Муслимана у Сребреници у јулу 1995. и у још седам општина у БиХ, и узимање за таоце "плавих шлемова" УН.

У првим појављивањима пред судом, почетком јуна и јула 2011. године, Младић је одбио да се изјасни о кривици, али је оптужбе назвао "монструзним" и "гнусним". Председавајући судија Ори, у складу са правилима суда, у спис је увео да је Младић изјавио да није крив.

Поред председавајућег Орија из Холандије, чланови расправног већа у процесу против Младића су још судије Кристоф Флиге из Немачке и Баконе Молото из Јужне Африке.

Током доказног поступка, оптужба ће у спис увести изјаве 413 сведока, од којих ће се 148 појавити у судници. Исказ већине сведока - који су већ сведочили на другим судјењима пред Трибуналом - биће, ради уштеде времена, уведене у доказе у писаном облику, а Младићеви браниоци ће их затим унакрсно испитивати.

Само седам сведока исказе ће дати "уживо". За извођење доказа, тужиоци имају на располагању 200 радних сати.

Прву оптужницу против Младића, Трибунал је подигао 25. јула 1995, али је он на слободи остао до 26. маја 2011. године, када су га власти Србије ухапсиле у Лазареву код Зрењанина. Пет дана касније, изручен је Трибуналу.