Тужилаштво против Шешеља

16.00 - Тужилаштво почело изношење завршне речи.  

12.50 - Тужилац ће завршну реч изнети данас у 15 часова, док ће Војислав Шешељ своју завршну реч изложити идуће недеље.  

Тужилаштво Хашког трибунала тврдило је данас у завршној речи на суђењу Војиславу Шешељу пред Хашким трибуналом да је ван сваке сумње доказало Шешељеву кривицу за злочине над Муслиманима и Хрватима у Хрватској, Војводини и БиХ, 1991-93. за које је оптужен.

Тужилац Матијас Маркусен рекао је да су докази током суђења показали да је Шешељ одговоран за протеривање "десетина хиљада" и убиство 905 Хрвата и Муслимана, као и за незаконито притварање, мучење, пребијање и сексуално злостављање стотина других, уништавање насеља и верских објеката и пљачку.

Ти злочини почињени су, по речима тужиоца, у општинама Вуковар, Зворник, ширем подручју Сарајева, Мостару, Невесињу и војвођанском селу Хртковци, у оквиру заједничког злочиначког подухвата чији је циљ било стварање уједињене српске државе на територијама БиХ и Хрватске.

"Оптужени је физички починио злочине у Вуковару и Хртковцима, а одговоран је и за злодела које су српске снаге, укључујући и шешељевце, починиле у другим општинама", рекао је тужилац Маркусен.

Добровољци Српске радикалне странке, које је Шешељ "регрутовао, организовао и контролисао", починиле су, како је подвукао заступник оптужбе, неке од "најдивљачкијих" злочина у свим наведеним општинама, где су важили за најбруталније. Шешељ је, такође, злочине "подстицао, помагао и подржавао".

"Докази без сумње потврђују да је Шешељ био учесник у удруженом злочиначком подухвату стварања сепаратне српске државе који је трајао од августа 1991. године када су српске снаге почеле масовну кампању прогона несрпског становништва" у Хрватској, а затим и у БиХ", нагласио је Маркусен.

"Удружен злочиначки подухват"

Као друге чланове удруженог злочиначког подухвата, навео је Слободана Милошевића, генерале ЈНА Вељка Кадијевића и Благоја Аџића, званичнике СДБ Србије Јовицу Станишића и Франка Симатовића, лидере Срба у Хрватској и БиХ Милана Бабића, Милана Мартића и Радована Караџића, затим Жељка Ражнатовића Аркана, Радмила Богдановића и друге.

"Злочини над несрбима почињени су због тога што су Шешељ и други учесници били уједињени у намери да створе уједињену српску државу", коју је Шешељ називао Велика Србија, а чије је стварање чинило основу његове идеологије, подвукао је тужилац Маркусен.

Као илустрацију, он је приказао мапу Велике Србије коју је објавио истоимени лист Шешељеве партије. На тој мапи, БиХ, Црна Гора, Македонија, Србија и велики део Хрватске с границом Карлобаг-Огулин-Карловац-Вировитица, улазе у Велику Србију.

Истовремено, како је рекао тужилац, Шешељ је обновио четничку традицију као средство за остваривање тог циља, због којег је оставио по страни и политичка и идеолошка неслагања која је имао са саучесницима.

Оптужени је водио и "жестоку, непрекидну пропаганду" против несрба, "понижавајући их" и дехуманизујући у јавним наступима. Хрвате је називао усташама, а босанске Муслимане исламским екстремистима, окривљујући их за злочине над Србима из Другог светског рата.

Тужилац Маркусен назначио је да је Шешељ "заговарао слепу освету за злочине из Другог светског рата".

Подсећајући да је на данашњи дан пре 20 година Шешељ запретио да ће "Босном потећи реке крви", ако буде проглашена њена независност, Маркусен је рекао да се то и догодило сутрадан, 6. марта 1992. када је Босна прогласила независност, као што се претходно догодило после проглашења независности Хрватске.

"Пре двадесет година, оптужени је позвао на злочине против несрба, како би његова четничка визија Велике Србије могла бити остварена", подвукао је тужилац Маркусен.

Као пример тих злочина, навео је да су у околини Зворника, "четници" убили око 80 Муслимана које су претходно злостављали и тукли у Дому културе у селу Дрињача. Стрељање је преживео 22-годишњи младић, коме су страдали отац и три брата. Тај злочин, он је описао на суђењу Шешељу.

Шешељева завршна реч следеће недеље

Завршни аргументи тужилаштва требало би да потрају и у уторак и у среду, али је тужилац Маркусен најавио да неће искористити свих 10 сати. Шешељ, који се брани сам, своју завршну реч изложиће идуће недеље, од 12. до 15. марта.

Шешељ је оптужен за прогон несрба на политичкој, расној и верској основи; депортацију и нехумана дела (присилно премештање) као злочин против човечности.

Оптужница га терети и за кршење закона и обичаја ратовања - убиства, мучење, окрутно поступање, безобзирно разарање села или пустошење које није оправдано војном нуждом, уништавање верских објеката и пљачкање јавне или приватне имовине.

Суђење Шешељу почело је у новембру 2007. године, после једног неуспешног покушаја и штрајка глађу оптуженог.

У судском притвору у Схевенингену, Шешељ је од 24. фебруара 2003. године, када се добровољно предао одмах пошто је Трибунал обелоданио оптужницу против њега.

У међувремену, Трибунал је Шешеља два пута осудио због непоштовања суда, односно објављивања идентитета заштићених сведока - правоснажно на 15 месеци затвора, а неправоснажно на затворску казну од 18 месеци. По пресуди, те казне су обједињене.

Због тога што своје књиге и друге документе који садрже податке о идентитету заштићених сведока није уклонио са своје интернет странице, Трибунал је Шешеља трећи пут оптужио за непоштовање суда, а тај поступак је у току.

Од прошле године, Шешељ има здравствених тегоба, од којих је најозбиљнија неправилан ритам срца.

Шешељу је 6. јануара позлило у притвору Трибунала у Схевенингену, а после указане хитне помоћи био је пребачен у болницу у Лајдену, где му је 12. јануара, уграђен, како је рекао, "унутрашњи дефибрилатор", односно апарат за регулисање срчаног ритма.