Одбијена Радићева тужба за одштету

Виши суд у Београду одбио је, као неоснован, тужбени захтев официра некадашње ЈНА Мирослава Радића да му држава Србија исплати накнаду нематеријалне штете од 50 милиона динара, изјавила је Танјугу портпаролка тог суда Душица Ристић.

Као први Србин који се вратио са ослобађајућом пресудом из Хашког трибунала, Радић тражи одштету од 50 милиона динара због неоснованог боравка у притвору Хашког трибунала у трајању од четири године, шест месеци и шест дана.

Радићев адвокат Слободан Павловић најавио је за Танјуг да ће уложити жалбу Апелационом суду у Београду на ту пресуду којом је суд проценио да Србија није објективно одговорна за његовнеосновани боравак у притворској јединици у Шевенингену, јер је поступала на основу Закона о сарадњи са Хашким трибуналом.

Виши суд је у детаљном образложењу пресуде, поред осталог, навео да вештачења у којима је констатовано озбиљно погоршање Радићевог здравља због дугогодишњег притвора не утичу на пресуду.

Суд се позвао на низ закона и Закона о сарадњи са Хашким трибуналом према којем је Србија била обавезна да га ухапси и изручи, навео је адвокат Павловић. Према његовим речима, Србија баш по том закону има и обавезе као члан Уједињених нација, оснивача Хашког трибунала и објективну одговорност за његов неосновани притвор.

Радић због претрпљеног физичког бола тражи одштету од осам милиона динара, 12 милиона динара тражи због душевних болова које је претрепео услед повреде части и угледа, 10 милиона динара због повреде слободе и права, осам за претрпљени страх и још 12 милиона динара на име умањења способности за рад.

Министарство правде Србије раније је као неоснован одбило Радићев одштетни захтев, а Хашки трибунал не признаје одштетно право ослобођенима од оптужбе за ратне злочине.

Држава Србија сматра да није одговорна за штету коју је Радић евентуално претрпео боравком притворској јединици Трибунала у Хагу, односно да она не може да буде тужена страна у том спору (није пасивно легитимисана) пошто се кривични поступак против њега није водио на њеној територији.

Радић је у јесен 1991. године командовао првом четом Прве гардијске моторизоване бригаде на ратишту у Вуковару. Био је, заједно са пуковником Милетом Мркшићем и мајором Веселином Шљиванчанином, оптужен за злочине против човечности и кршење закона и обичаја ратовања. Они су у јавности познати као "вуковарска тројка".

Претресно веће Хашког трибунала раније је осудило Мркшића на 20 година затвора, Шљивачанина на 10 година, коју је издржао у притвору. Радић је правоснажно ослобођен сваке одговорности.