Без шалтера и папирних потврда – еПлати мења начин плаћања такси

Систем еПлати корисницима омогућава генерисање електронских општих уплатница и плаћање без одласка на шалтер, док институције добијају јасан и тренутан преглед извршених уплата.

О детаљима ове реформе, фазама имплементације и крајњим циљевима, у емисији Првог програма Радио Београда "У средишту пажње“, говорио је Петар Славковић, специјалиста за регулаторну реформу у НАЛЕД-у.

Систем са више од 2.000 намета и 500 закона

Систем непореских прихода у Србији, који обухвата све таксе и накнаде, годинама уназад је био изузетно сложен. Анализе НАЛЕД-а показују да у земљи постоји преко 2.000 различитих непореских прихода, уређених кроз чак 500 закона и 400 одлука локалних самоуправа.

"Сама та информација показује колико је овај систем заправо компликован и колико је било компликовано спровести и спроводити ову реформу. Али оно што је битно да напоменем јесте да се у пракси јављају проблеми дуплих наплата такси и накнада. Са друге стране, постоји проблем виших износа такси него што је заиста вредност пружене услуге и сличне ситуације“, истиче Петар Славковић, додајући да НАЛЕД на овај проблем указује кроз Сиву књигу још од 2012. године.

Због тога је Министарство финансија покренуло реформу како би се кроз дигитализацију наплате повећала транспарентност целог система, а информације учиниле лако доступним.

Формирање Јединствене евиденције непореских прихода (ЈЕМП)

Нетранспарентан систем непореских прихода препознат је и као један од узрока сиве економије, што потврђују и истраживања према којима 72 одсто привредника сматра да бројни и високи парафискални намети значајно доприносе овом проблему.

У склопу реформе формирана је Јединствена евиденција непореских прихода (ЈЕМП). Републички органи су имали обавезу да до јуна попишу све своје таксе и накнаде у њу, а тренутно је уписано више од 1.600 намета.

"Попис не зауставља. Он ће се наставити до октобра, када је рок за попис локалних такси и накнада од стране локалних самоуправа. Тако да очекујемо да ће број бити знатно већи него овај који сам изнео. Али генерално, успостављањем ове евиденције се директно решава проблем нетранспарентности система. Дакле, грађани ће знати шта и колико плаћају“, објашњава Славковић.

Крајњи циљ је да се свака такса повеже са конкретним административним поступком - њих је тренутно преко 8.000 пописаних у регистру који води Републички секретаријат за јавне политике, како би систем еПлати аутоматски кориснику приказивао тачан износ за плаћање.

Предности за грађане и заштита буџета од злоупотреба

Дигитализација плаћања елиминише потребу да грађани сами истражују износе, бројеве рачуна и позиве на број, а затим физички односе доказ о уплати на шалтер.

"Безготовинско плаћање није само питање технологије или модернизације, тако рећи, већ је питање једноставније и ефикасније јавне управе. Мислим да је ово изузетно битно и кључно. Дакле, циљ је да грађани и привреда што мање времена проводе бавећи се администрацијом, већ да имају више времена да решавају заправо своје сопствене потребе“, наглашава Славковић.

Предности за грађане и привреду подразумевају укидање обавеза достављања физичког доказа о уплатии елиминише се потреба за одласком у банку или пошту. А државне институције кроз систем одмах добијају информацију о извршеној уплати, што убрзава обраду захтева и драстично смањује могућност грешака и злоупотреба буџета.

"Рецимо, неки примери из праксе шта се стварно дешавало службеницима јесте да су одређене особе које су несавесне додавале нуле на уплатнице, тако покушавајући да заварају службенике, или су исту уплатницу користили више пута за плаћање различитих такси и накнада, односно административних поступка, што више неће бити могуће“, наводи Славковић, подвлачећи да успешно решавање електронског плаћања отвара простор да се скоро сваки управни поступак заврши дигитално од почетка до краја.

Изазов високих провизија и навике корисника

Иако Србија бележи раст у коришћењу платних картица и мобилног банкарства, код плаћања административних такси и даље доминирају традиционалне методе, делом због навика, а делом због пратећих трошкова трансакција.

"Електронско плаћање јесу и трошкови електронских трансакција. Дакле, рецимо да за таксу од 300 динара ви морате да платите провизију од 50 динара, и ту је некима дестимулишуће или просто их одвраћа од овог начина плаћања, и последично, део тих корисника се ултимативно опредељује за традиционалан начин плаћања“, каже Славковић и додаје да НАЛЕД тренутно ради на анализи ових трошкова како би се пронашли додатни мотиви за грађане.

Ипак, искуства са дигитализованим услугама Министарства унутрашњих послова показују да грађани брзо прихватају практична решења, те се очекује исти ефекат и када се аутоматизовани модел прошири на остале институције.

Како функционише систем еПлати

Електронско плаћање преко такозване опште уплатнице на систему еПлати Канцеларије за ИТ и еУправу омогућено је од 1. јануара 2023. године на веб-домену plati.euprava.gov.rs.

Корисник у пољу за претрагу укуцава "општа уплатница“, уноси основне податке, а систем аутоматски генерише јединствени позив на број. Плаћање се може извршити на три начина - директно преко система еПлати (картицом), скенирањем генерисаног ИПС QR кода путем апликације мобилног банкарства и штампањем уплатнице и плаћањем на шалтеру банке или поште.

"Дакле, кључно је да се на систему еПлати генерише тај електронски позив на број. Значи, уколико сте платили на шалтерима банака или пошти, али сте генерисали уплатницу на систему еПлати са јединственим позивним на бројем који је електронски генерисан на систему, биће видљив органима“, објашњава Славковић.

Он посебно наглашава да електронско плаћање није обавезно за грађане и привреду, већ они задржавају потпуну слободу избора. Са друге стране, обавеза органа јесте да им овакав вид плаћања обезбеде.

Шта је дигитални идентификациони новчаник

У контексту будућности електронских плаћања, Славковић је објаснио и појам дигиталног идентификационог новчаника, наглашавајући разлику у односу на комерцијална решења попут Гугла или Apple Wаllet, који служе примарно као складиште за платне картице.

"Дигитални идентификациони новчаник је основно средство за идентификацију електронски. Дакле, могу рећи једну праксу. Рецимо, у некој земљи која користи већ дигитални идентификациони новчаник, уколико нас службеник Министарства унутрашњих послова заустави ради рутинске контроле, ми њему можемо да покажемо електронску личну карту и да докажемо да смо ми ми, дакле, свој идентитет“, прецизира Славковић у емисији Првог програма Радио Београда "У средишту пажње“, наводећи да се у њему могу наћи и возачка дозвола, саобраћајна дозвола или индекс.

Анализе европских пилотских пројеката показују да електронско плаћање може бити интегрисано у овај новчаник као једна од функционалности, омогућавајући да се на безбедан начин потврди идентитет, иницира и технички изврши плаћање.

Планови и четири кључна ефекта до 2027. године

Реформа је комплексна и спроводе је заједнички Министарство финансија, Канцеларија за ИТ и еУправу, Републички секретаријат за јавне политике, Управа за трезор и НАЛЕД. Прва фаза је завршена омогућавањем опште уплатнице и електронског увида за органе. Тренутно се спроводи друга фаза у којој је циљ потпуна аутоматизација процеса кроз увезивање ЈЕМП-а и Регистра административних поступака са системом еПлати.

Главни циљ до 2027. године јесте постизање ефеката подељених у четири кључна стуба: потпуна транспарентност – корисник унапред зна тачан износ, основ и рачун за сваки поступак, без недоумица, поједностављен процес – избор услуге у неколико кликова, након чега систем сам припрема и попуњава уплатницу, олакшана рефундација – захваљујући јединственом електронском позиву на број за сваку уплату, Управа за трезор ће моћи прецизно да лоцира погрешне уплате и брзо изврши повраћај новца грађанима или привреди и, на крају, сузбијање сиве економије, смањење грешака и свођење могућности злоупотребе система на минимум.