Гламочић: Просечан принос пшенице око 6 тона по хектару, воћњаци пуни - највећа бука око малине

Ово је добра година што се тиче пшенице, најлошије је прошао Банат, али просечни принос је одличан, рекао је за РТС министар пољопривреде Драган Гламочић, додајући да се процењује на око шест тона по хектару. Вишња је родила 100 посто више него прошле године, а око 90 одсто малина се извози, напомиње Гламочић. У току је исплата подстицаја за товна грла.

Домаћа пољопривреда поново је у центру пажње – од приноса и квалитета пшенице, преко откупне цене која изазива незадовољство произвођача, до стања усева и очекивања у воћарству, где се најављује једна од најроднијих година у последњој деценији.

Жетва пшенице је у пуном јеку, а резултати се разликују од региона до региона због различитих временских услова и квалитета земљишта, рекао је министар пољопривреде Драган Гламочић, гостујући у Јутарњем програму.

"Пољопривреда је фабрика под ведрим небом. Киша не пада свуда исто, није ни исти квалитет земљишта. Имамо произвођаче који остварују приносе од десет, једанаест или дванаест тона по хектару, али и оне код којих је род свега три и по тоне“, навео је Гламочић.

Према његовим речима, Банат је ове године међу подручјима која су имала слабије приносе због мањка падавина, али је укупна слика повољнија.

"Када се све сабере, ово је једна од роднијих година. Груба процена је око шест тона по хектару, што је веома добар резултат“, рекао је министар.

Откупну цену одређује тржиште

Говорећи о откупној цени пшенице, која се тренутно креће између 19 и 20 динара по килограму, Гламочић је рекао да држава нема могућност да административно одређује цену берзанских производа.

"Пшеница, кукуруз и јечам су берзанска роба. Њихову цену одређују глобална тржишта и велики произвођачи попут Русије, Украјине, земаља Северне и Јужне Америке. Ми на то не можемо да утичемо“, рекао је министар Гламочић.

Додао је да произвођачи имају могућност да робу складиште у силосима уколико процене да ће цена касније бити повољнија.

Истакао је и да Србија повећава удео производа са додатом вредношћу у извозу.

"У последњих пет година повећали смо извоз прерађених прехрамбених производа са 28 на 42 одсто, што је велики напредак. Наставићемо да улажемо у прехрамбену индустрију, јер се тако дугорочно јача положај произвођача“, рекао је Гламочић.

Једна од најроднијих сезона у производњи воћа

Министар очекује да ће овогодишња производња воћа бити међу најбољима у последњих десет година.

"Не сећам се године да су готово све воћне врсте родиле овако добро, укључујући и кајсију, која често подбаци. И јабука је у одличној кондицији“, рекао је Гламочић.

Како је навео, проблем у годинама високих приноса није недостатак складишних капацитета, већ велика понуда која неминовно утиче на пад цена.

"Не може истовремено да буде и рекордан род и рекордно висока цена. То једноставно не иде заједно“, рекао је министар.

Указао је да би део вишкова могао да буде прерађен у џемове, сокове, ракију и друге производе, уз подсећање да држава управо за такве инвестиције обезбеђује подстицаје.

Малина остаје изазов

Говорећи о малини, Гламочић је рекао да Министарство одржава континуиран дијалог са произвођачима и да је комуникација боља него претходних година.

"Малинари не очекују од државе да одређује цену, јер знају да се она формира на тржишту, али очекују уређене односе и поштовање правила“, рекао је министар.

Додао је да је откупна цена тренутно између 400 и 450 динара по килограму, што је, према његовим речима, међу вишим ценама у региону.

"Наша малина јесте квалитетнија и зато постиже вишу цену, али не можемо потпуно да се издвојимо од тржишних кретања у свету“, рекао је Гламочић.

Најавио је наставак подршке произвођачима кроз субвенције за противградне мреже и поновно увођење мера за финансирање бушења дубинских бунара.

Контрола евиденције засада

Говорећи о мониторингу засада малине, министар је рекао да су у појединим подручјима утврђена значајна одступања између пријављених и стварних површина.

Позвао је произвођаче да у наредним недељама сами ажурирају податке у Регистру пољопривредних газдинстава.

"После тога ће инспекције излазити на терен. Они који не ускладе податке ризикују прелазак у пасиван статус и губитак права на подстицаје“, упозорио је Гламочић.

Више од 77 милијарди динара исплаћених подстицаја

Министар је рекао да је ове године значајно убрзана исплата субвенција.

"На исти датум прошле године било је исплаћено 49 милијарди динара, а ове године више од 77 милијарди. То је повећање од око 58 одсто“, рекао је Гламочић. Додао је да Министарство поштује календар исплата и да су тренутно у току исплате за товна грла, док се припремају нови јавни позиви за инвестиционе мере.

Пољопривреда важна за прехрамбену сигурност

Говорећи о учешћу пољопривреде у економији Србије, Гламочић је рекао да њен релативни удео опада због развоја других привредних грана, али да производња наставља да расте.

"Србија је једна од ретких земаља која остварује суфицит у спољнотрговинској размени

пољопривредно-прехрамбених производа. То значи да имамо прехрамбену сигурност и да можемо да обезбедимо довољно хране за своје становништво“, рекао је министар.

Додао је да ће држава наставити да улаже у очување села, развој сточарства, воћарства, повртарства и прехрамбене индустрије.

Потребно више улагати у прераду

Говорећи о дугорочној стратегији развоја, Гламочић је рекао да је циљ постепени прелазак са директних подстицаја на инвестиције које доносе већу додатну вредност.

"Највећи потенцијал имају воћарство, повртарство, сточарство и прехрамбена индустрија. Желимо више улагања у прераду, нове погоне и производе који могу да остваре већу цену на страном тржишту", закључио је министар Гламочић.