Четвртком у 9: Цене после истека уредба о ограничењу маржи – прети ли нам ефекат "воденог кревета"

Уредба о ограничењу маржи, донета пре пет и по месеци са циљем да обузда инфлаторне притиске и снизи цене чак 20.000 производа, истиче за 15 дана. У међувремену је мењана пет пута, а последња измена омогућава добављачима да слободно формирају цене које траже од трговинских ланаца. Док су се претходних месеци водиле расправе о томе да ли су цене заиста снижене, сада је у фокусу питање – да ли ће уследити поскупљења. Економисти упозоравају на могуће корекције цена и потребу за системским решењима.

Професор Економског факултета Вељко Мијушковић оцењује да је главни циљ уредбе био да се смањи инфлаторни притисак и добије време за доношење трајнијих законских решења.

"Успели сте да унесете компоненту стабилности и створите време до доношења нових законских решења. Проблем је што ћемо до њих имати временски вакуум", каже Мијушковић.

Ипак, бивши државни секретар у Министарству трговине Драгован Милићевић сматра да су конкретни ефекти по потрошаче били ограничени.

"Ако погледате Ценотеку, све основне намирнице нису појефтиниле значајно, реч је о симболичним корекцијама од динар–два. Више је реч о психолошком ефекту", наводи Милићевић, додајући да грађани "нису сигурно уштедели најављених 10 до 15 одсто".

Слично оцењује и новинарка РТС-а Аница Телесковић, која подсећа да су цене хране око 0,5 одсто ниже него у истом месецу прошле године.

"Ефекта има, али је питање колико је он одржив", истиче Телесковић.

Да ли следи скок цена

Иако ниједан од саговорника не очекује драстичан раст цена, сви указују на могућност корекција.

"Нема реалних елемената на основу којих бисмо очекивали драстичан скок цена, али нисмо имали разлоге ни за дивљање цена пре доношења уредбе. Само се бојим да наредних месец дана не буде проблематично", упозорава Мијушковић.

Телесковић подсећа на искуства Румуније и Бугарске и такозвани "ефекат воденог кревета".

"Када се потиснуте цене ослободе, може доћи до наглог скока. Када цене иду нагоре, иду као ракете, а када падају – падају као перје", објашњава новинарка РТС-а.

Милићевић додаје да су курс динара и цене нафтних деривата стабилни, што би требало да ограничи веће поремећаје на тржишту.

"Ситних корекција цена свакако ће бити. Али бизнис не можете дугорочно обуздавати оваквим мерама", каже Милићевић.

Трговци, марже и системска решења

Питање утицаја мере на велике трговинске ланце такође остаје отворено. Милићевић истиче да је преурањено говорити о губицима компанија попут "Делеза".

"Питање је колико су имали објеката на ивици рентабилитета. Нису могли да преусмеравају профите на делове где су губили", каже Милићевић.

Мијушковић наглашава да уредба није била усмерена на једну компанију већ је важила униформно за све, као и да сличне праксе постоје у Европи.

"Не можете очекивати апсолутно слободно тржиште јер држава мора да заштити интересе грађана. Вама је лимитирано формирање маржи, а не инвестициони потенцијал", сматра професор економије Мијушковић.

Телесковић, међутим, указује да краткорочне мере не могу заменити системске законе који ће уредити тржиште и санкционисати нефер трговачке праксе.

"Имате научне радове под називом 'Контрола цена – добре намере, лоши исходи'. Зато су законска и системска решења добра пре свега за грађане, али захтева време", истиче новинарка РТС-а.“

Како се рок истека уредбе приближава, тржиште улази у осетљиву фазу. Да ли ће мере остати упамћене као стабилизујући механизам или као пролазна интервенција са ограниченим дометом – показаће наредне недеље.