Стратегијска аутономија или стратегијско сналажење: Европа у сенци Трампа и Пекинга

Европа каска у индустрији и технологији, и тражи ослонац у новим трговинским споразумима са водећим економијама са истока што Србији може да отвори нове инвестиционе могућности, оцењује Бојан Станић из Привредне коморе Србије.

Европска унија суочава се са сложеним геополитичким и економским изазовима у односима са Сједињеним Америчким Државама и Кином, али трајни "развод" са Вашингтоном није реалан, оцењује Бојан Станић.

"Не могу да се сагласим са аналогијом о пет фаза губитка, јер неће доћи до трајног развода између две економске силе, због чврстих историјских, економских, технолошких и безбедносних веза", каже Станић, додајући да Европа настоји да "купи време" очекујући да амерички политички естаблишмент није јединствен у актуелној политици према ЕУ.

Економске слабости Европе и шансе за Србију

Говорећи о Немачкој као водећој економији Европе, Станић истиче да Берлин и даље има кључну улогу у одређивању економског курса Уније, али да су економски изазови у другом плану у односу на политичке теме.

"Суштина проблема у немачком друштву је углавном питање економије, али се чини да се политички контекст све више ставља у први план", указује Станић.

Слободнотрговински споразуми са Индијом и земљама Меркосура, према његовој оцени, могу бити шанса и за Србију, јер имамо сопствене споразуме са ваневропским тржиштима.

"То значи да ће вероватно бити простора да наставе да долазе инвестиције из Европе у Србију, јер ће инвеститори моћи да користе наше споразуме о слободној трговини", наглашава Станић.

Пекинг са резервом посматра ново приближавање Европе

Покушај Европе да гради "стратегијску аутономију" није могућ без унутрашње економске самодовољности, сматра Станић, указујући на проблеме са енергентима, технологијом и радном снагом.

"Америка је снажна јер је практично самодовољна, док Европа има проблем са енергијом, технологијом и радном снагом", наводи.

Када је реч о односима са Кином, Станић сматра да Пекинг са резервом посматра ново приближавање Европе.

"Кина вероватно не гледа са потпуним поверењем на садашње кораке ЕУ, јер су европске земље раније биле снажно уз Америку у политици обуздавања Кине", наводи Станић.

Европска индустрија, посебно у аутомобилском сектору, губи корак због високих трошкова производње и енергије, као и технолошког заостајања.

"Европа практично заостаје, јер њени производи нису толико конкурентни на глобалном тржишту, посебно у односу цена–квалитет", оцењује Станић.

Енергетика, трговина и позиција Србије

Говорећи о обновљивим изворима енергије, Станић упозорава да Европа не може у потпуности да се ослони на ветроенергију и друге зелене изворе.

"Нереално је у дужем року очекивати да обновљиви извори обезбеде потпуну енергетску стабилност", каже Станић, подсећајући на кризу из 2021. године када су климатски услови довели до раста цена гаса и инфлације.

За Србију, кључна стратегија остаје интеграција у европски економски систем и коришћење споразума о слободној трговини са ваневропским партнерима.

Када је реч о блокадама превозника, Станић очекује њихово скорo окончање.

"Превозници су успели да скрену пажњу на тежак положај. Ово није била уцена, већ крик сектора који је од суштинског значаја за економију", закључио је у разговору за РТС Бојан Станић из ПКС-а.