Николић: Криза НИС-а кочи индустрију, без решења нема раста у 2025.

На то упозоравају најновије анализе "Билтена – макроекономске анализе и трендови" (МАТ), према којима се укупан раст индустрије прошле године свео на око један одсто. Посебно је погођен прерађивачки сектор, који је, према проценама, остварио раст од свега 1,2 одсто.

Највећи терет пада производња кокса и деривата нафте, која је већ у новембру забележила пад од чак 44 одсто у односу на исти месец претходне године.

Крајем новембра рафинерија у Панчеву ушла је у такозвани "тихи ход", што ће се, како се очекује, још негативније одразити на децембарску статистику.

Производња нафте као системски ризик

Уредник МАТ-а и председник Савета гувернера Народне банке Србије Иван Николић истиче да је проблем у нафтној индустрији присутан током целе прошле године, а да је кулминацију достигао у последњем тромесечју, након увођења америчких санкција.

"Производња кокса и деривата нафте у просеку је током године била око 10 одсто нижа него у уобичајеним годинама, а у односу на 2022, када је прерада била на максимуму, пад износи чак 25 одсто", наводи Николић.

Он објашњава да та грана чини 8,6 одсто прерађивачког сектора, па сваки њен пад директно повлачи и укупан резултат индустрије.

"У новембру је прерађивачка индустрија пала за 3,7 одсто, а без проблема у преради нафте имали бисмо раст", каже Николић.

Први квартал као прекретница

Према његовим речима, кључно питање је колико брзо може доћи до решења кризе. Ако се проблем са НИС-ом отклони у наредних месец или два, индустријска производња би, бар у прерађивачком делу, могла да се врати на прошлогодишњи просек.

"Ово је пре свега геополитичко питање и решава се ван наших оквира. Што се пре реши, пре ћемо се вратити на нормалне токове", оцењује Николић.

Он додаје да индустрија у целини има и позитивне сигнале. Очекује се боља година у производњи електричне енергије, након изузетно сушне 2024, док рударство наставља релативно повољне трендове.

БДП расте, али без ослонца на индустрију

Иако се за ову годину пројектује раст БДП-а од око три одсто, Николић наглашава да индустрија у томе неће имати значајнији допринос. Главни ослонци раста биће грађевинарство, трговина и, уз повољне временске услове, пољопривреда.

"Инфлација је сведена на 2,7 одсто и ту немамо проблем. Кључни изазов ове године остаје индустрија", истиче Николић, уз напомену да извоз и даље расте брже од увоза, што ублажава спољнотрговинске ризике.

Закључујући да Србија тренутно гледа у одлуке које се доносе за "зеленим столом", Николић изражава умерени оптимизам да ће исход бити познат ускоро и да ће, како каже, резултат бити позитиван.