Србија уводи "активне купце" – струја са крова и за комшију и за тржиште

Домаћинства и привредници који из соларних панела сами производе струју за сада углавном покриваjу сопствене потребе. Вишак електричне енергије могу да депонују у ЕПС-у и повлаче зими када је већа потрошња за грејање. Нови закон отворио је могућност да, управо с тим вишком, изађу на тржиште.

"Практично активни купац је крајњи купац или група крајњих купаца, који производе електричну енергију и који могу да је складиште, који могу да је продају. Тај крајњи купац не мора да је користи само за своје потребе, може да тргује“, каже Ива Ђинђић Ћосић, чланица УО  Удружења за право енергетике Србије.

Та могућност трговине у Европској унији је све популарнија за "енергетске заједнице" које формирају, рецимо, станари неке стамбене зграде и заједнички на кров поставе соларне панеле, а вишком струје снабдевају вртић, школу или пекару у окружењу.

"Сама трговина електричном енергијом више активних купаца или групе активних купаца, значи – ја производим, а вишак дајем неком другом, комшији рецимо. Када мени треба, он мени даје. То је нешто што није повезано са снабдевачем већ се одвија између те групе и то је још у повоју“, каже Жељко Марковић, стручњак за енергетику "Савез енергетичара".

У Министарству енергетике кажу да припремају уредбе које ће дефинисати административне и техничке услове прикључења на мрежу како би "активни купац" што пре заживео у пракси.

"Очекујемо да се измене десе крајем октобра или почетком новембра ове године. А након тога би требало да се убрза завршетак правила о раду система тако да имамо цео правни оквир завршен, ако не до краја ове, онда већ почетка пролећа следеће године“, каже Раде Мрдак, саветник министарке енергетике.

Европска унија је статус "активног купца" у енергетске директиве увела још 2019. године, али чланице различито напредују у том сегменту.

"Домаћинства, купци, произвођачи чине мање од пет посто домаћинства у већини земља Европске уније. Само у Белгији, Холандији, тај проценат је око 25 посто. У Немачкој, Пољској и на Малти је између пет и десет посто“, каже Бранислава Лепотић Ковачевић, председница Удружења за право енергетике Србије. 

Да подсетимо, у Србији већ има 5.320 домаћинстава и предузетника – такозваних прозјумера – који сами на својим крововима кућа и предузећа производе струју из соларних панела.