Како до јефтинијих кредита за грађане – да ли је решење у "peer-to-peer" задуживању

Владимир Васић је у Јутарњем програму РТС-а рекао да је конкуренција тржишта најздравије решење да марже буду ниже.

"Када кажете да на нашим просторима има 19 банака, онда то и није тако лоше. Али када питате које банке пласирају стамбене кредите, та бројка се мањи на шест или седам. Већ имате мању конкуренцију", истакао је Васић.

Васић наводи да су грађани склони узимању новца, у виду кредита, али да често не знају шта ће конкретно са њим.

Према подацима из извештаја Кредитног бироа НБС, у марту је становништво банкама дуговало 1.642 милијарде динара, од тога 790 милијарди на име готовинских кредита.

Узелац истиче да категорија презадуживања није одређена према томе колико је неко задужен, него према способности да тај износ врати.

"Онај ко има три кредита и сва три отплаћује без проблема зато што лепо зарађује, тај нема никакав додир са овом темом. Онај ко има дозвољени минус и једва се сналази да га обнови, он је презадужен", рекао је Узелац.

Уредника портала Каматица наводи да је сва регулатива мач са две оштрице.

"Народна банка Србије има на неки начин обавезу и мандат да управља банкарским системом, али и да штити тржиште од тог истог система. Њена улога јесте на неки начин на две столице. Не може нико за ваше финансије да се бори као ви сами. Нама недостаје једна шира конкурентност", рекао је Узелац.

Да ли би ′peer-to-peer lending′ тргнуо конкуренцију

Узелац је навео пример који постоји и мимо банкарског сектора.

"Зашто не бисмо могли да направимо лични аранжман, да ја позајмим новац вама и да то постоји као званичан облик задуживања. То је у свету већ 20 година присутно, зове се ′peer-to-peer lending′. Технолошке платформе то дозвољавају. Пружају могућност да кажете ′Мени треба сто хиљада евра′, и јави се сто људи са по хиљаду евра. Аранжмани као такви се праве индивидуално, само је битно да постоји правни систем који то препознаје", навео је Узелац.

Грађани са нижим примањима, на неки начин представљају ризичну групу за банке.

"Пласирање новца је заправо мерање ризика. То да ви да добијете кредит је један моменат, а други је да имате способност да тај кредит и враћате са све каматом, главницом и каматом. Увек је та категорија која има најнижа примања под неким знаком узвика са становишта банке, јер ако имате нижа примања онда имате веће животне проблеме", рекао је Васић.

Финансијски консултант као једно од решења наводи субвенционисане кредите.

"Ако држава жели, она може, али опет на терет свих корисника буџета, да дâ неки стимуланс. Ту се ради од кредитима до око 100.000 динара. Банка може да тим људима помогне финансијском едукацијом, и да ти људи са малим примањима знају како са тим новцем да управљају и зашто им је тај новац потребан. Ако сте узели новац, упишите неки курс, на пример за прављење колача. Онда ће он имати смисла да се нађе у вашим рукама. Али ако га узмете да бисте отишли само на летовање у Сутоморе, онда новац не ради за вас, него за неког другога, а треба да ради за вас", закључио је Васић.