Ко ће у новој грејној сезони плаћати ниже рачуне – пасош за зграде, нова правила и стара фасада

Јединице локалне самоуправе до 31. маја ове године могле су да поднесу пријаве за наставак програма енергетске санације. Градски секретаријат за енергетику саопштио је да се на конкурсу 2023. године пријавило око 1.000 стамбених заједница са територије Београда, а да је услове испунило њих око 290.

Зграда у Палмира Тољатија 2 прошла је тако на конкурсу за санацију стамбених објеката прикључених на систем даљинског грејања. Процедура одобравања средстава је и даље у току, а радови обухватају термоизолацију равног крова, замену фасаде, улазних врата и светларника.

Штедња и рачуни за струју

По завршетку, предвиђено је да се грејање наплаћује по потрошњи. Управник зграде Љубиша Бановачки објашњава да Министарство, односно фонд европских банака, финансира поједине радове у потпуности, док за друге стамбена заједница сноси 50 одсто трошкова.

"На састанцима разговарамо о интересовању станара за наставак учешћа у пројекту. Потребна је двотрећинска већина за доношење одлуке. Након тога, четврта фаза конкурса се наставља, а у процесу бодовања вреднује се да ли је зграда у низу, да ли има сопствену подстаницу за грејање", каже Бановачки.

Професор Машинског факултета и енергетски менаџер града Београда Милош Бањац, гостујући у Београдској хроници, нагласио је да је процедура конкурса комплексна јер се спроводи у више фаза, у складу са прописима јавних набавки. Ипак, истиче да нова фасада и столарија могу смањити рачуне за енергију и до 40 одсто.

"Нема великог простора за уштеде код нових зграда, али код старих, у лошем стању, које захтевају реконструкцију, резултати су значајни. Уз субвенције, период повраћаја инвестиције се скраћује на три до четири године, уместо досадашњих десет", каже Бањац.

Енергетски пасош и његова цена

Говорећи о енергетском пасошу, Бањац објашњава да је реч о документу који израчунава годишњу потрошњу енергије по квадратном метру.

"Пасош се састоји од елабората и извода који представљају процену потрошње. На основу добијених података, објекти се категоризују од А до Г – где А означава најнижу, а Г највишу потрошњу. До сада су само нови објекти морали да поседују пасош, али нови закон налаже да јавни објекти, као и сви стамбени објекти, добију пасош у наредних осам година", истиче Бањац.

Додаје да пасош кошта око пола евра по квадратном метру, а постаје обавезан уколико се објекат продаје.

Саветник за енергетику Петар Васиљевић подсећа да тренутна просечна потрошња енергије у Београду износи од 130 до 140 киловат-сати по квадрату годишње.

Обрачун по потрошњи од 1. септембра

Применом мера енергетске ефикасности, објашњава, та потрошња може смањити на 80 до 90 киловат-сати.

"То значи смањење потрошње за око 40 одсто. Мања потрошња енергије значи и мању зависност од увоза, као и смањену емисију угљен-диоксида, што је директан допринос заштити животне средине", каже Васиљевић.

Од 1. септембра ступа на снагу одлука да поједини станари прелазе на обрачун грејања по утрошку. Бањац каже да ће у том случају рачуни лети бити нижи, а зими виши, али да ће грађани имати мотив више да троше енергију рационално.

Говорећи о предстојећој грејној сезони, Бањац сматра да ће најнижи рачуни и даље бити код оних који се греју на дрва, што је, како каже, обесхрабрујуће. Ипак, истакао је да је грејање на гас ефикасније и чистије од дрвета, али да даљинско грејање, иако скупље, остаје најеколошкије решење.