Трампове царине и каматна кочница – да ли сада узимати кредит

У јуну је међугодишња инфлација износила 4,6 одсто, на месечном нивоу, раст потрошачких цена у јуну био је 0,9 одсто, уз највећи допринос цена воћа, услуга, меса и нафтних деривата.

Због високих температура постоји ризик и да би овогодишња пољопривредна сезона могла бити испод просечне, а подаци Републичког завода за статистику указују на то да су овогодишњи приноси појединих раних сорти воћа били нижи од прошлогодишњих.

Највероватније ће доћи до слабијих приноса, мање понуде и последично виших цена, услед различитих климатских фактора, прогнозира универзитетски професор Никола Стакић.

О референтној каматној стопи, кредитима, еурибору, Трамповим царинама, и о томе колики је удео размене са САД, детаљније са професором Стакићем. 

Народна банка Србије одлучила је да референтну каматну стопу задржи на нивоу од 5,75 одсто. Да ли је у питању опрез централне банке и због чега је још не смањује?

Свакако, оваква одлука је последица појачаног опреза услед фактора који долазе из домаћег, али и међународног окружења.

Ако говоримо о интерним факторима, морамо навести инфлациона очекивања по питању хране тј. пољопривредних производа, имајући у виду да ће највероватније доћи до слабијих приноса, мање понуде и последично виших цена, услед различитих климатских фактора.

Такав сценарио можемо очекивати након летњих месеци и уласка у јесен која традиционално представља изазован период у буџетирању личних финансија.

Када на то додамо чињеницу да је храна најважнија категорија потрошачке корпе, са преко 30 одсто учешћа, ценовни ефекат ће се појачано осетити него што је то случај нпр. у земљама ЕУ.

Ту никако не треба изузети ни међународне факторе, у виду протекционистичких трговинских мера, али ни геополитичке факторе на Блиском истоку, који утичу на повећање цене нафте, као једног од најважнијих ценовних инпута великог броја производа и услуга.

Да ли је боље да централна банка у Србији прати ФЕД или ЕЦБ, с обзиром на то да америчка централна банка не спушта своје каматне стопе, а Европска централна банка обара еурибор – од чега највише зависи одлука?

Иако одлуке ФЕД-а и ЕЦБ-а утичу на глобалну ликвидност, токове капитала и каматне стопе, НБС аутономно доноси одлуке у складу са својим циљевима монетарне политике као што је очување ценовне стабилности оличено у таргетирању инфлације (циљ 3 ±1,5 одсто), као и потребом очувања целокупне финансијске стабилности.

У том контексту, одлуке великих централних банака се могу користити као улазни сигнал, и то најпре одлуке ЕЦБ-а, имајући у виду степен наше економске повезаности са европским земљама, али не могу бити детерминишући фактор који је неопходно пратити.

На нашу привреду, свакако, много већи утицај имају дешавања на европском континенту, али се никако не могу занемарити потези најважније централне банке на свету – ФЕД-а, узимајући у обзир важност САД у глобалним оквирима, нарочито на финансијским тржиштима.

Какве су прогнозе за еурибор, могу ли грађани који су узели кредите у еврима да буду спокојнији због отплате рате и да ли ратови и примирја имају уплив у свему томе?

Одређени индикатори за будући период указују на могући даљи пад еурибора до краја 2025. године, али то је свакако незахвално прогнозирати услед веома турбулентног окружења у којем живимо.

Ако буде тако, последично ће и камате на варијабилне кредите са еурибором бити незнатно ниже, али то свакако не значи и повратак у оно време када су грађани сматрали нормалном ситуацијом у којој су каматне стопе биле нулте, па и негативне дужи временски период.

Геополитички сукоби могу подићи цене енергената и хране, што смо и осетили као последицу рата између Русије и Украјине, али и цене других производа и услуга, као што су транспорт и логистика.

Такви ценовни притисци свакако утичу на монетарне власти у сагледавању инструмената које могу употребити како би се постигли дефинисани циљеви.

С друге стране, амерички председник Доналд Трамп повукао је нови потез – од 1. августа додатно ће се опорезивати производи из 14 земаља, међу којима је и Србија (35 одсто). Да ли они који тек хоће да узму кредите треба да се забрину и уопште шта може да се пољуља на пољу економије у свету и код нас?

Такве одлуке, иако директно утичу на оне привредне субјекте који послују са америчким партнерима, неће у краћем року имати значајнијег ефекта на домаће макроекономске агрегате, с обзиром на то да је удео размене са САД мањи од 1,50 одсто наше целокупне спољнотрговинске размене.

То се нарочито односи на кредитну активност грађана и привреде који узимају различите облике кредита или у домаћој валути, или су претежно индексирани за евро. То не значи да такве мере неће утицати на глобалну трговинску размену, која може успорити привредни раст и додатно подићи инфлаторна очекивања.

Сваки економиста ће вам рећи да је најгори економски сценарио када истовремено "болујете“ од високе инфлације, растуће незапослености и непостојања привредног раста, термин познат као стагфлација.

Шта би Србија могла да уради да би ублажила царине, а да то нису реципрочне мере, јер је Трамп запретио увођењем нових царина?

Тешко је за овакве мере наћи адекватне одговоре у кратком року. Вероватно ће се тражити одређена изузећа или повољности кроз дипломатске активности. Царински ратови никоме не могу донети добро на дужи рок.

Они су више "упозоравајућа заставица“ како би се остварили неки други, често непрокламовани циљеви.

Оно што је до нас, то је свакако да радимо на подизању конкурентности домаће привреде и покушају да се диверзификују извозна тржишта како би се умањила претерана зависност од појединих тржишта.

Трамп је објавио да ће најављене увозне царине од 50 одсто на бакар званично ступити на снагу 1. августа, а цена бакра је одмах скочила, шта би могло да се дешава у наредном периоду?

Бакар је један од најважнијих индустријских метала и као берзанска роба подложан је брзим ценовним осцилацијама.

Након таквих вести, обично долази до одређене консолидације, али ће свакако дугорочни тренд зависити од понуде код главних произвођача и потражње у електронској и грађевинској индустрији.

Кад смо код царинских ратова, девизне резерве представљају врсту одбрамбеног система уколико буде неке неизвесности у међународном окружењу. Бруто девизне резерве НБС на крају јуна износиле су 27,40 милијарди евра и у односу на крај маја повећане су за 4,7 милиона евра. Шта овај податак значи за привреду, а шта за обичне грађане?

На основу различитих индикатора, ти износи су и више него довољни да се обезбеди стабилна екстерна позиција свих учесника на домаћем тржишту.

Такав ниво резерви значи да НБС има довољно јак маневарски простор за интервенције у случају екстерних шокова, а грађанима пружа додатну сигурност по питању интервенција на девизном тржишту, како се не би дозволили нагли притисци на девизни курс између динара и евра.