Криза или корекција грађевинског сектора – ко ће уживати у парковима на крову

Успоравање у грађевинском сектору у Србији које је почело у трећем кварталу прошле године, наставило се и у последњем када се бележи пад од 5,8 одсто, а статистички ништа боље није кренула ни ова година. На терену, голим оком се види да се гради на све стране. Да ли је у праву статистика или они који тврде да тај сектор има перспективу у бар наредних десет и више година?

Све што има раст у неком периоду мора да има пад, а грађевинци за овај тренутак кажу да није период кризе у том сектору, већ корекција тржишта.

У прилог томе и податак да је у прва четири месеца ове године број прометованих некретнина достигао 2,2 милијарде евра, што је за осам одсто већи број трансакција него у истом периоду прошле године. Највише у Београду, Новом Саду, Крагујевцу и Нишу.

Тржиште Србије и даље примамљиво

"Београд као главни град Србије има прилив од више десетина хиљада људи сваке године, делом из осталих делова Србије, делом из иностранства. За друге грађане то је неки вид штедње. Тако да тренутно не мислим да је предимензионисана та градња", оцењује Симоне Аполони, потпредседник "Конфиндустрија Србија".

По свим анализама, велика прилика је и сегмент пословног простора, хотела, као и производних капацитета, дистрибутивних и логистичких центара којих и даље фали.

"Сведоци смо да многе компаније из Европе иду у друге регионе где могу да можда мало јефтиније или чак боље организују своју производњу тако да Србија остаје јако интересантна за такву врсту сарадње", истиче Слободан Михајловић из "Структура Концепта".

Кондоминијум по мери модерног човека

Са таквом потражњом, великим поскупљењем грађевинског материјала, мајсторских дневница и других инпута, али и неспремности грађевинаца да се одрекну истог нивоа профита, тешко да ће цене које су узлетеле до неба да падну. Добра страна је у утркивању да се купцима понуде тзв. премијум квадрати у све популарнијим кондоминијумима, по мери модерног човека.

"То је један велики кондоминијум. Шта је примамљиво код самог пројекта јесте што на квадратуру од око 50.000 квадрата има 17.000 квадрата зелене површине што значи да ће модерни купци односно купци тог пројекта уживати у парковима на крову, трим стазама", наглашава Милош Митић из "Сити експерта".

Миграције решење за недостајућу радну снагу

Грађевинска индустрија није само цемент и цигла, већ пре свега радници, а њих у овом сектору недостаје.

"Миграције представљају велики потенцијал у смислу додатног извора радне снаге који ће попунити упражњена радна места, али се њима мора управљати на начин да се осигура безбедност и права миграната а такође и послодаваца, државе и локалне заједнице", указује Зејнал Хаџијев, шеф мисије Међународне организације за миграције у Србији.

У Удружењу италијанских индустријалаца подржавају и повезивање италијанских и српских грађевинских фирми у заједничком наступу на трећем тржишту. Један такав посао ускоро би требало да почне на северу Африке.