Нови мостови у туризму Србије и Египта – од Тутанкамона до српских бања

Прошле године Египат је регистровао 15,7 милиона туриста, тај број би могао да буде и већи да је другачија ситуација у региону. Колико је на египатски туризам утицала ситуација у Гази и колико туриста очекујете до краја ове године?

Врло је тешко дефинисати губитак, али можемо да поредимо са нашим предвиђањима у то време. Очекивали смо раст од 11-12 одсто, а имали смо шест процената. Међутим, и тај раст показује поверење, зрелост. То показује да туристи верују у оно што виде захваљујући тур-операторима, професионалцима, не кроз медије, да је то оно што дефинише Блиски исток као један регион.

Туристи из Србије нису међу најбројнијима у Египту, прошле године било их је око 70.000. Египат је пета дестинација за српске туристе, иза Грчке, Турске, Црне Горе и Бугарске, шта радите да то промените?

Код нас су добродошли српски туристи, не посматрамо бројеве на тај начин. Ценимо српске туристе, позивамо их да дођу, а верујем да би бројеви могли да расту ако будемо искористили повезаност. Један од изазова које имамо је проналажење веза, ваздухопловне компаније за сада нису у могућности да се координишу како са наше тако и са српске стране, то је оно што сам покренуо као питање са својим колегама овде, као и са премијером.

Верујем да на овом нивоу треба донети извршну одлуку да бисмо омогућили постојање конекција. То није важно само за туризам, важно је за амбициозне економске и културне планове. Ми то покушавамо да покренемо посебно након што су наша два председника поставила јаке темеље сарадње између наших земаља.

Како би сарадњу у области туризма могао да побољша Споразум о слободној трговини који су потписале две земље?

Можда није директан утицај, али слобода кретања, слобода трговине, слобода да сами изаберете аранжман и одаберете где ћете да идете јесте важна. Дефинитивно то ће утицати на бројеве, на обе стране, када је реч о броју посетилаца и приходу.

Међутим, треба решити питање виза за Египћане. Прошле године имали смо три хиљаде Египћана који су посетили Србију, имамо вишеструко више оних који су заинтересовани да дођу. Након тога треба да учинимо и да Египћани буду свеснији онога што Србија нуди, то је нешто чему желим и сам да допринесем.

Требало би да пошаљемо инфлуенсере, тур-операторе да виде тржишта Србије и Египта. Позивамо и људе из Србије у Египат да покажу шта то Србија нуди. Један од кључних производа с којим Србија може да буде конкурентна је бањски туризам на пример. Колико сам разумео, овде има бањских центара и региона који нуде добре услуге и који су конкурентни, а Египћани не знају ништа о томе.

Овог јула планирано је отварање Великог музеја Египта, како очекујете да би то могло да утиче на повећање броја туриста?

То ће утицати на бројеве позитивно, како на број туриста тако и на број ноћења у Египту, односно Каиру. Не знам да ли знате да је на 20 минута од музеја аеродром, који је увећан и планирамо још да га увећамо. Велики музеј је највећи музеј у свету посвећен једној цивилизацији.

Од тренутка када стигнете, видећете да је дизајн другачији, улазите и схватате да је и ентеријер другачији. Веза са пирамидама које су такође близу је такође занимљив концепт.

Унутар музеја је одељак галерија, ту сада премештамо благо фараона Тутанкамона, као додатак постоји део који је посвећен бродовима, соларним бродовима, бродовима који су померени од пирамида и ту где су постављени направљен је музеј. Трећи део музеја је посвећен рестаурацији, истраживању, није можда толико важан туристима, али је важан египтолозима и специјалистима.

Љубитељи археологије и историје су значајан део туриста у Египту, да ли они могу да представљају и опасност за очување културног и историјског наслеђа Египта?

Не, заправо јер имамо кодекс понашања, видели смо туристе заинтересоване за културу који желе да виде артефакте нетакнуте и веома су наклоњени презервацији и не сећам се да смо имали злоупотреба у том смислу.

Када је реч о очување египатске историје, да подсетимо да су југословенски археолози били део тима који је спасао 22 споменика угрожена изградњом Асуанске бране. Такође, Народни музеј у Београду поседује и египатску мумију, колико су ти подаци познати египатским туристима који долазе у Србију?

Не, и то је оно о чему сам причао. Потребан нам је маркетинг, потребно је да више причамо са људима, са стручњацима, са тур-операторима, са онима који осмишљавају аранжмане и убеђују туристе где треба да путују и помажу им да одлуче где да лете, у том смислу треба да урадимо бољи посао.