Прва средства из Плана раста ЕУ за Западни Балкан Србија добија наредних дана

Европска комисија је најавила да ће Србији ускоро уплатити прву траншу од 111 милиона евра из Плана раста ЕУ. Реч је о предфинансирању у висини од садам одсто укупног износа од 1,583 милијарде евра колико је у плану опредељено за Србију.

"Имамо уверавања да би предфинансирање могло да буде исплаћено до краја ове недеље. Један од разлога моје посете је да утврдимо прецизне рокове", изјавила је у Бриселу Тања Мишчевић, министарка за европске интеграције.

Предфинансирање се уплаћује аутоматски на почетку примене плана, након што се обаве процедуралне припреме, укључујући и усвајање билатералних споразума са ЕУ у Скупштини Србије.

Остатак средстава функционише по принципу: прво реформе, па онда новац. Тек када Европска комисија утврди да су договорене мере спроведене, одговарајући буџет ће бити уплаћен у предвиђеном року.

Кад је реч о средствима која се добијају након спровођења договорених реформи, Србија је у закашњењу. Од седам реформских корака планираних до краја 2024. године, Србија је спровела четири, о чему је известила Европску комисију 14. марта.

На основу тога ће за прву фазу реформи, уместо предвиђењих 112 милиона евра Србија из Плана раста моћи да повуче највише 67 милиона евра, а остатак када и ако се спроведу и преостале мере.

Продужен рок за прву фазу

Рок за спровођење прве фазе реформи је продужен са децембра 2024. на фебруар 2025, али у том периоду нису спроведене мере које се односе на измене Закона о електронским медијима, Закона о информисању и усвајање Закона о јавном сервису.

Нису спроведене ни мере које се односе на ревизију бирачког списка у складу са препорукама Канцеларије ОЕБС за демократске институције и људска права (ОДИХР), као ни избор новог савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ). Ово су мере чије спровођење очекују и земље чланице ЕУ, да би нова расправа о отварању преговарачког кластера 3 уопште могла да се поново нађе на дневном реду.

С друге стране, Србија је спровела мере усклађивања са визном политиком ЕУ, тако што је за четири земље увела визни режим. У извештају Европској комисији Влада је навела и да је спровела договорене мере као што су усвајање стратегије и акционог плана за борбу против корупције у 2025. години, усвајање уредбе о сигурности 5Г мреже у складу са ЕУ стандардима, као и предвиђене мере у области енергетике.

Рок за проверу договорених мера

Европска комисија има рок од три месеца за проверу спроведености договорених мера и уплату предвиђених износа. Правила плана предвиђају максимални рок од две године за примену мера из 2024. године и годину дана за реформе у 2025. и 2026. години. Средства која не буду повучена у том периоду могла би да буду трајно изгубљена или преусмерена на друге земље.

Да би повукла опредељени новац, Србија ће морати да спроведе укупно 98 мера наведених у Реформској агенди у четири кључне области: пословно окружење и развој приватног сектора, зелена и дигитална транзиција, људски капитал и владавина права.

У 2025. години, Србија би могла да повуче 428 милиона евра, од тога 122 милиона бесповратно, за мере као што су јачање капацитета транспортне мреже гаса у области енергетике или пуна примена препорука ОДИХР-а и измена изборних закона.

У 2026. је предвиђено 516 милиона евра, а у 2027. години Србија може да рачуна на 529 милиона из плана раста, наводи се у документима реформске агенде Србије.

Међу предусловима за коришћење фондова је поштовање демократских механизама и принцип владавине права.

У случају Београда и Приштине, додатни предуслов је и "конструктивни ангажман" у дијалогу.