Наши новчаници између геополитике и вештачке интелигенције – шта нас чека у новој години

Професор Небојша Савић каже за РТС да ће највећи геополитички изазови у наредном периоду бити исход текућих ратова и развој вештачке интелигенције. Његов колега, професор Слободан Аћимовић, слаже се са проценом да ће будућа геополитичка кретања утицати на све аспекте глобалне економије, али наглашава да ће пре вештачке интелигенције кључно бити како ће се нова администрација у САД поставити и које ће кораке предузети.

На измаку још једне године обележене геополитичким тензијама, прогнозира се њихов утицај на националне привреде у 2025. години. Пред готово свим владама иста питања – хоће ли инфлација доминирати кућним буџетима? Како ће геополитичке кризе утицати на тржишта енергената и некретнина? Прети ли свету трговински рат? И може ли Стари континент да преокрене тренд и стигне Кину и САД?

Професор Небојша Савић је у Јутарњем програму рекао да ће највећи геополитички изазови у наредном периоду бити исход текућих ратова и развој вештачке интелигенције.

Према његовим речима, глобална сцена се мења и постаје мултиполарна, али се мало говори о томе где ће се та мултиполарност највише осетити.

"Вероватно ће се то одвијати на линији развоја вештачке интелигенције и доминације у тој области", рекао је Савић.

Његов колега, професор Слободан Аћимовић, слаже се са проценом да ће будућа геополитичка кретања утицати на све аспекте глобалне економије, али наглашава да ће пре вештачке интелигенције кључно бити како ће се нова администрација у САД поставити и које ће кораке предузети.

Професор Савић наводи да је једна од основних идеја Доналда Трампа била јачање америчке привреде, између осталог, кроз слабљење долара и увођење царина.

Савић сматра да ће САД и Кина на крају постићи трговински споразум упркос привременим напетостима.

"Одржавање царина од 100 одсто на увоз електричних аутомобила је прилично неприродно, па је реално очекивати договор", рекао је Савић.

Што се Европе тиче, Савић је указао на проблеме ниског раста и стагнације. Према његовим речима, чак и попуштање монетарних мера не би значајно убрзало раст.

Аћимовић додаје да је технолошка конкурентност Европе у опадању, нарочито због губитка приступа јефтиним енергентима из Русије.

"Европа ће остати на маргиналном расту, посебно Немачка. То није добро ни за нас, морамо размотрити да ли смо добро усмерили своје извозне активности", нагласио је Аћимовић.

Привредна кретања у Србији: Диверзификација и инвестиције

Стручњаци су анализирали и економску ситуацију у Србији.

Професор Савић наглашава да је Србија у претходним годинама успешно одговорила на глобалне изазове, укључујући и прекиде у ланцима снабдевања.

Истиче да је Србија успела да привуче рекордан прилив страних директних инвестиција и да је Европска унија и даље највећи појединачни инвеститор.

"Диверзификација је омогућила Србији да ублажи ударе и привуче нове партнере. Пројектовани раст за следећу годину износи између четири и пет одсто, што је изнад светског просека", навео је Савић.

Аћимовић додаје да је важно отворити тржишта попут Кине, Индије, Уједињених Арапских Емирата и афричких земаља како би се осигурао даљи раст.

Професор Савић сматра да су улагања у вештачку интелигенцију важна, али наглашава и потребу за модернизацијом производње у пољопривреди и подршком домаћем приватном капиталу.

Аћимовић се слаже са овом оценом, истичући значај иновација у пољопривреди и прерађивачкој индустрији.

"Морамо искористити ове прилике и осигурати да наша привреда остане конкурентна у глобалним условима", закључио је Аћимовић.