Ратари ће посејати мање пшенице – помаже ли семе "са тавана"

У пољопривредном домаћинству Борислава Чизмаша из Ботоша у току је припрема за сетву пшенице. Из године у годину, каже, овај најважнији јесењи посао све се теже завршава, јер произвођачи не остварују зараду од својих производа, па им недостаје новца за квалитетну сетву.

"Ове године ћемо посејати између 20 и 25 посто мање пшенице него прошле године и гледаћемо што више да засејемо пшеницом која је наша, јер видимо да држава неће испунити то што је обећала да ће дати за сертификовано семе. Килограм декларисаног семена је 80 динара, а наше робе око 20. Новца за већа улагања немамо", објашњава Борислав Чизмаш, пољопривредник из Ботоша.

И произвођачи с којима је у контакту најављују смањење површина под пшеницом.

"Многи прелазе на алтернативу, сеју јечам јер он захтева мање ђубрива, хемије, мања су улагања. На пшеници смо прошле године против инсеката радили три третмана, а за јечам је довољан један. Јечам нема болест фузаријума, па не треба да се штити у класу. Неки су кренули и у луцерку, неки уљану репицу", додаје Чизмаш.

Подсећа да је цена сертификованог семена порасла када је држава најавила да ће давати субвенције, а оне до пољопривредника још нису стигле. Многи су се пре јесени надали помоћи како би се сетва ваљано обавила.

„Пшеница би требало да буде национални интерес, јер је то храна за људе, али, нажалост, није. Из године у годину сетва је све скупља и скупља, а произвођачи су препуштени сами себи“, констатује Чизмаш.

Идеални услови за сетву

У Пољопривредној стручној служби Зрењанин кажу да је сетва пшенице у овом региону почела пре неколико дана и да су услови за њено обављање идеални. Након сушног лета, током септембра пало је између 70 и 100 литара кише по квадратном метру, што је проквасило не само сетвени, већ и дубље слојеве земљишта. Уз то, температуре ваздуха су у просеку за ово доба године.

Подсећају произвођаче да је пре сетве потребно да се у земљиште унесе довољна количина основног ђубрива.

"Пшеница захтева доста хране у јесењем периоду. Последњих година имамо мало топлије јесени, улазимо у зимски период са вишим температурама, пшеница расте и троши храну. Основно ђубриво пред сетву је кључно и ту не треба штедети", објашњава Зорица Рајачић из ПСС Зрењанин.

Када се у јесен да довољно ђубрива, произвођачи могу да буду сигурни и да пшеница неће бити гладна, чак и ако прихрана буде мало касније.

"Раније смо имали више падавина и снега у јануару и фебруару и прихрана коју смо давали била је доступна биљкама брже. Последњих година видимо да може да буде проблема са мањком падавина у то време, па може да се деси да пшеница не може да користи прихрану одмах када јој је потребна, крајем фебруара или почетком марта, када креће вегетација", наводи.

У току сетве веома је важно обратити пажњу на сетвену норму тј. на количину семена коју треба посејати по хектару, као и на дубину сетве.

"Најидеалније је да дубина сетве буде од 3 до 5 центиметара. Тада се пшеница најбоље бокори и добро је заштићена и од измрзавања и од суше", истиче Рајачић.

Проблеми са семенском пшеницом

Стручњаци објашњавају да је време сетве кључан фактор који утиче на висину приноса, због тога сви саветују да се што веће површине посеју до краја октобра. Наводе, да ће најмање половина овогодишњих површина бити посејана пшеницом „са тавана“ и то не само због тога што произвођачи немају довољно новца да набаве сертификовано семе.

"Декларисаним семеном, према подацима до којих сам ја дошао, посејаће се највише 280.000 хектара. То је због тога што је семенарство дуго година занемаривано и није организована производња. Најављене субвенције за декларисано семе ће сада вероватно подстаћи семенарске организације да произведу веће количине", каже проф. др Мирослав Малешевић, стручњак за стрна жита.

"Србији за сетву 600.000 хектара треба око 120.000, 130.000 тона семенске пшенице, а ове године је произведено свега око 70.000 тона и то је проблем за који тренутно нема решења. Сада треба да се ангажују надлежни и да се у овогодишњој сетви обезбеде довољне количине семенске пшенице за све оне који следеће године буду изразили жељу да сеју пшеницу", објашњава.

Како помаже таван

Коришћење семена "са тавана", додаје, не мора нужно да значи драстично мањи принос у жетви, али носи низ других неизвесности.

"Ако се добро дезинфикује и доради сопствено семе може да смањи принос око 5 посто. Више ће се изгубити са кашњењем у сетви и неквалитетном сетвом. Много је већа вероватноћа да то семе „са тавана“ не буде добро заштићено од болести, па ће се више средстава за заштиту користити, што значајно поскупљује производњу", каже Малешевић уз напомену да би ове јесени требало очекивати болести и штеточине.

"Будући да ће пшеница и јечам брзо нићи, могу се појавити лисне ваши које преносе вирусе, а у току је сеоба мишева са кукурузишта на младе засејане усеве, па ће и око тога морати да се води рачуна", додаје Малешевић.

Према подацима Удружења Жита Србије ове године пшеницом би требало да буде засејано око 600.000 хектара, што би било за 25.000 хектара мање него прошле године.

"Ја сам за то да се посеје нешто више пшенице, бар 650.000 хектара, јер је пшеница универзална храна. Могу је јести и људи и животиње. Може да се лагерује и да чека тренутак да се добије нека боља цена. Показало се да су пшеница и јечам отпорније на климатске промене", наводи наш саговорник.

Више од зараде

Подсећа и да је пшеница више него добар усев, посебно у централном делу Србије где је велика закоровљеност земљишта и где би се сетвом хлебног зрна популација агресивних корова смањила, а земљиште регенерисало.

"Има више разлога за сетву пшенице, иако је она нискоакумулативна култура, односно од ње је зарада доста мала", истиче Малешевић.

У овом тренутку не може се проценити колике ће површине бити посејане пшеницом у Средњем Банату, али стручњаци верују да оне неће бити много мање него лане, јер је то регион који већ неколико година има проблема са недостатком падавина током најтоплијих месеци.

"Мислим да ће многи произвођачи размишљати управо о томе да озими усеви дају већу сигурност у производњи и да могу да избегну екстремно високе температуре које су стално у најави. Уз то, у нашем региону је тропољни систем гајења уобичајен и не би било добро да се смање површине под стрњинама, јер стрњине нам чине добар предусев", наводи Зорица Рајачић.

Статистика показује да су се површине под пшеницом у протеклих десетак година кретале од 520.000 до 720.000 хектара.

"Код нас је пракса да се на годишњем нивоу смањују површине под усевима са чијом ценом или приносима, а некада и једним и другим, произвођачи нису током претходне године били задовољни. Ове године сигурно можемо да очекујемо мање површине под пшеницом, али право стање ће се знати тек по завршетку сетве", каже Сунчица Савовић из Удружења "Жита Србије".

Трошкови производње пшенице се разликују од године до године, а универзалне калкулације нема.

Рекордне залихе

"Семе је ове године незнатно поскупело, а ђубриво појефтинило. Трошкови припреме и обраде земљишта зависе од цене нафте, која поскупљује сетву сваке године, али пољопивредници сада имају повлашћену цену за 100 литара по хектару. Трошкове производње још одређује и то да ли произвођачи обрађују само своју или и земљу у закупу и да ли примењују све агротехничке мере", објашњава наша саговорница.

Тржишна 2024/2025. година, која је за пшеницу и јечам почела 1. јула, је трећа по реду коју смо започели са рекордним пренесеним залихама пшенице. У 2022. имали смо их око 700.000 тона, годину дана касније 1,2 милиона тона, а 2024. чак 1,6 милиона тона. Првог октобра у силосима у Србији било је чак 4,5 милиона тона пшенице.

За домаће потребе ћемо до следеће жетве потрошити између 1,4 и 1,6 милиона тона пшенице, рачунајући и могуће повећање потрошње пшенице у сврху сточне прехране због слабијег рода кукуруза. То значи да до нове жетве имамо скоро три милиона тона пшенице за извоз.