Председник Фискалног савета: Стабилност финансија није угрожена, али су трошкови задуживања високи

У Скупштини Србије водиле су се велике полемике о ребалансу буџета. Благоје Пауновић, нови председник Фискалног савета, рекао је гостујући у Јутарњем програму да се у основи неће угрозити фискална и макроекономска стабилност државе.

Благоје Пауновић наводи да су приходи и расходи кредибилно буџетирани, али да су приходи могли бити и већи од пројектованих.

"Према нашим проценама, то би могло да буде око 0,2 одсто БДП-а, а исто важи и за расходе који би могли бити нешто нижи. Неки од њих можда се неће ни извршити, тако да је наша процена да они могу бити и нешто нижи отприлике за 0,3 до 0,4 БДП-а", рекао је Пауновић.

Пауновић наводи да се не угрожава макроекономска стабилност и да није угрожена фискална стабилност, али саветује повећану опрезност.

"Појачана опрезност треба да буде чињеница да се овим ребалансом буџета повећава фисклани дефицит са 2,2 на 2,9 одсто учешћа у БДП-у, и то ће последично утицати на смањење јавног дуга. Фискални савет сматра да је пропуштена прилика да се још више смањи јавни дуг земље", истакао је Пауновић.

Повећање фискалног дефицита на 2,9 одсто удела у БДП-у највећим делом долази због повећених улагања, односно трошења за Експо, за "рафале" и друге капиталне инвестиције.

То је политика коју влада односно Министарство финансија већ дуже време води и од које, како најављују, неће одустати.

Капиталне инвестиције тренутно су највише у историји од 7,9 одсто БДП-а, али Фискални савет је скептичан према томе.

"Ми само указујемо на потребу већег опреза. Сама чињеница да су капитални издаци Републике јако велики, они учествују са 6,9 одсто у БДП-у, а чак осам одсто, ако се посматрају капиталне инвестиције опште државе, говори да је то заиста историјски ниво јавних инвестиција у нашој земљи", објаснио је Пауновић.

Висок ниво јавних инвестиција додатно актуелизује проблем веће транспарентности јавних пројеката.

"Јавност треба да буде обавештена, стручна и шира јавност, о тим пројектима. То значи да иза њих треба да стоје одговарајуће студије, то су анализе трошкова и користи, јер ће такве анализе пре свега допринети бољој селекцији пројеката", рекао је Пауновић.