Зајмови ЕБРД-а у Србији – које су предности пројекта модернизованог даљинског грејања

Министри Синиша Мали и Дубравка Ђедовић Хандановић потписали су са Европском банком за обнову и развој уговор о зајму 30 милиона евра за реконструкцију топлана и мреже даљинског грејања у 10 градова у Србији.

Тиме је заокружено финансирање пројекта вредног нешто више од 40 милиона евра, од чега 10 милиона евра бесповратних средстава, којим ће се обезбедити производња топлотне енергије из обновљивих извора.

О том и другим потписаним уговорима, за РТС говори председница ЕБРД-а Одил Рено Басо.

Прошле године смо имали врло висок ниво инвестиција, рекордних 850 милиона евра у 28 пројеката. Србија се први пут нашла међу топ пет тржишта поред много већих економија попут Турске, Пољске, Украјине и Египта.

То значи да смо уложили много више у Србију него у било које од тих већих тржишта, и то зато што смо нашли праве услове и праве могућности.

Са великим задовољством сам потписала уговоре о кредиту за производњу топлотне енергије из обновљивих извора. Тим пројектом, међу првим у југоисточној Европи, биће модернизовано даљинско грејање у 10 градова широм Србије увођењем напредних технологија – укључујући соларно-термалне, топлотне пумпе и геотермалне системе, индустријску и урбану отпадну топлоту, као на пример у Крагујевцу из Дата центра.

С обзиром на тренутну зависност система даљинског грејања у Србији од фосилних горива и њихову значајну енергетску неефикасност, овај пројекат обећава значајне користи за животну средину, већу енергетску безбедност за земљу, бољи квалитет ваздуха у локалним заједницама и самим тим и услове живота.

Наше финансирање је повезано са значајним донаторским средствима из ЕУ, СЕКО-а и Аустрије.

Драго ми је да смо потписали и уговор о бесповратним средствима Европске уније од 2,35 милиона евра за подршку Управи за финансирање и унапређење енергетске ефикасности, развоју њихових капацитета, имплементацији и промовисању механизама подршке за улагања у енергетску ефикасност у већем обиму, са посебним фокусом на реновирање зграда.

Припремамо и неколико трансформативних инвестиционих пројеката у овој области, што ће имати и кључну улогу у побољшању квалитета јавне инфраструктуре и услуга. 

Прошле године одобрили сте зајмове у износу 80 милиона евра за научно-технолошке паркове у Нишу, Чачку, нови парк у Крушевцу и 10 милиона за изградњу Био-4 кампуса као дела пројекта инфраструктура за будућност. Посетили сте научно-технолошки парк у Београду. Да ли сте задовољни?

Овај пројекат има за циљ јачање иновационог екосистема у Србији, стављајући на располагање младим предузетницима и почетницима инфраструктуру и подршку потребну да негују своје пословне идеје у успешним компанијама. Била сам импресионирана Научно-технолошким парком у Београду, његовим успешним искуством и живом иноваторском заједницом која је стварана годинама.

Такође сам имала задовољство да слушам презентације седам српских старт-апова да се придруже ЕБРД-овом програму “Стар венчур”.

Овај програм пружа прилагођену менторску и консултантску подршку, као и приступ глобалној мрежи иновација, како би се помогло почетницима са великим потенцијалом да побољшају своје пословне моделе, расту и да прикупе финансије. 

Какви су планови за подршку малим и средњим предузећима у региону?

Током ове посете потписала сам три споразума о финансијским инструментима са Банком Интеза, од којих је један посебно усмерен на мала и средња предузећа која су у власништву или којима управљају жене предузетнице, вредан седам милиона евра.

Први пут потписан је и уговор о подели ризика у износу до 50 милиона евра. ЕБРД преузима ризик до 65 одсто сваког појединачног кредита који банка одобри клијентима.

Коначно, 15 милиона евра биће искоришћено за кредитирање малих и средњих предузећа у Србији, унапређење њихове конкурентности и трговинског потенцијала, а посебно у ланце снабдевања агробизниса.

Иначе, ми сваке године преко наших партнерских пословних банака усмеравамо преко 300 милиона евра ка српским малим и средњим предузећима.