Складиштени простор позивница за инвеститоре, у Србији слободно само два одсто капацитета

У Централној и Источној Европи има више од 70 милиона квадратних метара складишног простора. Највише их има у Чешкој, Пољској, Румунији и Словачкој. Србија није међу топ пет тржишта, али задњих десетак година са променом привреде, убрзано смањује заостатак.

Без логистике нема озбиљне трговине. Последњих десетак година у Србији се све више граде модерна складишта. Према подацима водеће регионалне консултантске куће за некретнине ЦБРЕ, у Србији је свега два одсто слободних складишних капацитета са позитивним прогнозама за наредни период.

"Ово је један од показатеља, имамо већу привредну активност у смислу производње, дистрибуције, ритејлинга итд. Самим тим, морају да расту логистички капацитети. Истовремено и ти повећани логистички капацитети су на неки начин позивница, под знацима навода, за другу привреду и друге инвестиције које треба да дођу," каже професор Економски факултет Слободан Аћимовић.

Нов логистички центар са новим седиштем компаније у Србији вредан је 25 милиона евра, најавио је немачки ДХЛ.

"То је за нас стратешка инвестиција. Прво, због позиције аеродрома. Друго, до сада смо увек били закупци. Сада ћемо да будемо власници и Србија је међу првим земљама где то радимо," напоменуо је директор ДХЛ Експреса Србија Фион Хериот.

Логистички центар почеће да ради 2027. Упућени кажу да је у најави долазак логистичара из Индије, Кине и других азијских земаља који ће пратити производњу својих компанија у Србији.

"Можда нам у овом моменту недостају задња реч технике. То су такозвана роботизована складишта, потпуно аутоматска складишта,“ каже Аћимовић.

Цена закупа складишног простора у Србији је, у зависности од опремљености, око четири и по евра по метру квадратном, слично као у Румунији. У Бугарској је 5 и по евра, Словенији 7 а са 7 и по евра најскупљи је Праг. То значи да има простора за још бољу зараду, под условом да се понуде првокласна складишта.