Хектар земље кошта као кућа – живот у Са(н)мариновцу

Марковићи баштине традицију повртарства три деценије. Сваке године произведу 15 вагона поврћа, углавном парадајза и паприке. Једино бостан има дужу традицију.

Држава субвенционише 60 посто од 300.000 колико кошта један пластеник, а Зоран са породицом има 14. Електрификација је посао претворила у бизнис.

“Мање је улагање, а већа производња. Сваке године бар за тридесетак посто повећамо производњу у односу на раније године”, каже повртар Зоран Марковић.

У селу има 200 повртара, Драган и Тања Пешић су најхрабрији произвођачи бостана и спремни су на ризик. Ове године бостан су садили 13. марта, месец дана раније у односу на претходну годину.

"Било је година када је све измрзло до корена, али ја сам такав човек - волим да ризикујем. Ко ризикује тај и добије", каже Драган Пешић.

Свака њива има бунар и своје бројило

Годишње са шест хектара уберу од 250-300 тона лубенице. Трошкове осигурања држава субвенционише са 50 посто. Свака њива има бунар и своје бројило.

"Електрификација нам је много смањила трошкове производње. Сад је само укључиш. Онако, пре, агрегати, гориво", рекао је Драган.

Напомиње и да неће да купује стан у великим градовима, већ само земљу, јер је она "суво злато" – у његовом крају хектар земље кошта 30.000 евра.

Комасација предуслов електрификације

Предуслов успешне електрификације је комасација, истичу у локалној самоуправи, која је подстакла да сваки пети домаћин купи субвенционисани трактор. Реч је не само о економској, већ и еколошкој одрживости производње.

"Оно што има пољопривредни произвођач у Данској, Немачкој и у Холандији има и у Самариновцу - дигитално заливање, дигитална прихрана даке све оно што има пољопривредни произвођач у Холандији има и у Самариновцу", указује помоћник председника за пољопривреду општине Житорађа Слађан Ракић.