Бајатовић: Од првог маја гас за привреду биће јефтинији 15 одсто

Душан Бајатовић је у разговору за РТС рекао да су биле велике расправе унутар Владе Републике Србије, у Министарству енергетике и пре свега у Министарству финансија.

"Доста дуго смо водили ту социјалну политику, сви знате да је то коштало више од милијарду долара, тиме смо заштитили купце, привреду, радна места и све остало. И сад смо донели одлуку да од 1. маја више нема субвенционисања гаса од Владе Републике Србије или кредитних задужења 'Србијагаса', биће реална цена", рекао је Бајатовић.

Додаје да нам на руку иде то што неће бити додатних количина, које су биле скупље од дугорочног уговора о којем су се договорили руски и српски председник, Владимир Путин и Александар Вучић.

"Према томе, створили су се услови да гас појефтини за индустријске потребе, или оне које су на слободном тржишту. Заинтересовани привредници могу да сматрају да ће то појефтињење од маја бити 15 одсто", рекао је Бајатовић додајући да ће се то осетити на јунској фактури.

Неизвесност диже цену нафте

Директор "Србијагаса" рекао је да су цене на берзи последњих дана порасле 25 одсто.

“Рат у Гази, рат Израела, могуће и Ирана и Израела и рат између Русије и Украјине, можемо то назвати и ратом НАТО-а и Русије, све то подиже ниво неизвесности. Дакле, нема сад неког посебног подизања производње гаса и производње нафте, једноставно расте неизвесност, самим тиме расту и цене”, рекао је Бајатовић.

Наводи и да чињеница да су европска складишта пуна 61 одсто не значи ништа јер, како каже, тржиште не може да се снабдева с тим.

“Фјучерси почетком године су били на 380 долара за 1.000 кубних метара или 38 долара за један мегават, тако да ја очекујем да ће се то вратити у тај рејон најмање”, рекао је Бајатовић.

Србија заштићена захваљујући уговору са "Гаспромом"

Напомиње да је нафта сад практично 92 долара за барел, а да ће већ овог јутра изаћи на 95.

“Прогнозе нису претерано оптимистичне, ми смо релативно безбедни, зато што имамо тај уговор са руским 'Гаспромом' и то функционише за сада преко Турског тока и Балканског тока, имамо минимум те две милијарде годишње”, рекао је директор "Србијагаса".

Наш приоритет ће бити, додаје, да се договоримо и даље о додатним количинама.

“Мислим да тај правац неће бити угрожен ни у наредној ни оној следећој години. Видећемо шта ће бити када ЕУ 2027. каже да више не сме бити и руског гаса у Европи”, навео је Бајатовић.

До краја године 70.000 домаћинстава жели прикључак за гас

Приоритет земље јесте гасификација привреде, али и домаћинстава. Од прошле године на систем је прикључено 25.000 људи, а сада треба да стигне и нових 12.500 прикључака.

"Двадесет пет хиљада прикључака по 780 евра на три године у динарима без камате, то подразумева да 'Србијагас' сада има финансијски терет од 20 милиона евра за додатних 780 пута 25.000", објаснио је Бајатовић.

До краја године требало би да 70.000 домаћинстава добије прикључак на гас.

Само три потрошача у даљинским системима дугују 100 милиона евра

Бајатовић је гостујући на РТС-у рекао и да је наплата гаса у привреди 80 одсто, 60 одсто у дистрибуцији и 50 одсто у даљинском сисему грејања.

“Не можемо баш бити нешто презадовољни, али то је традиција на српском тржишту. Прошле године укупна наплата Србијаса за 2023. годину је била 95,5 одсто. Само три потрошача у даљинским системима, значи Енергетика Крагујевац, Новосадске и Београдске топлане, у овом моменту дугују 12 милијарди динара, то је 100 милиона евра. Али Нови Сад и Београд ће то платити, Енергетика Крагујевац, рецимо, нисам сигуран да постоји потенцијал да се то наплати”, навео је директор “Србијагаса“.