Домаће воће и поврће обара цене – краткорочна финансијска инјекција, како до дугорочне користи

Више од трећине места у потрошачкој корпи заузима храна, па је њена цена нераскидиво повезана са животним стандардом, односно инфлацијом. Прошлог месеца износила је пет одсто.

Лане је у исто време била на 16,2 одсто, па би се могло рећи да је резултат готово одличан, иако је раст цена у Србији и даље двоструко већи него у еврозони.

"Цене хране су допринеле са готово две трећине смањењу укупне инфлације и то је тренд који очекујемо да се настави у наредном периоду. Важно је истаћи да имамо два месеца заредом да су цене хране чак ниже од укупне инфлације. Примера ради, за март је укупна инфлација износила пет посто, док су цене хране на међугодишњем нивоу расле за 2,9 посто“, каже Саво Јаковљевић из НБС.

Бојан Станић из Привредне коморе Србије наводи да је још нижи раст цена у оквиру групе сезонског поврћа.

"Чињеница је да се тржиште хране стабилизовало и да сада те цене благо расту, а опет када погледате и глобални тренд видите да тај ФАО индекс управо показује да је у паду последњих седам месеци“, додаје Станић.

Краткорочна финансијска инјекција, шта је потребно за дугорочну корист

Са појавом првог домаћег воћа и поврћа, цене које су држали увозни плодови смањују се од 30 до 50 одсто.

Међутим, стручњаци кажу да је то краткорочна витаминска и финансијска инјекција. За дугорочне бенефите по живот грађана, али и привредни развој, потребна је кажу – ефикаснија прерада.

"Лоша је организованост комплетно наше прехрамбене индустрије, једноставно је мала искоришћеност капацитета, далеко смо од оптимума и једноставно та скупа производња мора негде да се прелије, односно прелива се на цену финалног производа“, каже проф. др Зоран Рајић са Пољопривредног факултета у Земуну.

Од њиве до трпезе – јасно ко убира профит 

Да би заједно са произвођачким ценама падале и малопродајне цене, стручњаци кажу, потребне су ниже трговачке марже.

"Ако гледамо бруто маржу, она се у Србији креће за важније супермаркете од 21 до 31 посто, док маркап – надоградња на набавне трошкове износи чак 44 посто код најзаступљенијег хипермаркета. Просек ЕУ је 22,5 одсто, значи по нашој анализи само највећи домаћи супермаркет има за један одсто нижу маржу него што је просек ЕУ", каже проф. др Татјана Бранков, председница Друштва аграрних економиста Србије.

У време када килограм жита кошта мање од 20 динара, а кифла 50, јасно је ко убира профит у ланцу од њиве до трпезе.

Добра вест је да стручњаци очекују родну годину, лоша је да највећу зараду од извоза хране остварујемо са примарним пољопривредним производима који имају најнижу додату вредност.