Домино ефекат на тржишту нафте, како напад Ирана на Израел може да утиче и на Србију

Генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије Томислав Мићовић рекао је да после напада Ирана на Израел није било реакција на берзама нафте, али нема дилему да ће се то догодити. Питање је да ли можемо да рачунамо на планирани извоз Ирана, њихова нафта је пре свега завршавала на Далеком истоку, али ако се те земље окрену ка неким другим изворима и глобално би могао да настане проблем, рекао је Мићовић.

Србију не можемо да изолујемо од светског тржишта када је нафта у питању. Више од 80 одсто деривата нафте које трошимо потичу или директно од увоза деривата, или од прераде увезене сирове нафте.

Генерални секретар удружења нафтних компаније Србије Томислав Мићовић каже да на берзама није било реакција после напада Ирана на Израел, али напомиње и да је заиста прерано да се о томе говори.

"У суботу увече је настао сукоб. Иран је констатовао да је то њихова реакција на напад на амбасаду и да су завршили. Израел, с друге стране каже да ће одговорити, видећемо када и како. То су велике непознанице. Да ли је ово заиста све завршено и када ће наступити одговор“, напоменуо је Мићовић.

Он нема дилему, очекује реакције на нафтном тржишту.

"Извоз Ирана је 2023. повећан чак 50 одсто. И очекивано је да се у 2024. тај извоз Ирана повећа још двоструко. Значи на то се рачунало. Е сад, питање је да ли можемо на то да рачунамо“, каже Мићовић.

Додаје да је већ у недељу успостављена комуникација између земаља Г7 о евентуалним санкцијама Ирану.

"То би значило да су ове количине нафте веома угрожене, а оне пре свега завршавају на далеком истоку - Јапан, Кина, Кореја, тај део света. Онда би те земље морале да се окрену ка неким другим изворима и глобално би настао потенцијално проблем“, рекао је Мићовић.

Према његовим речима, када би постојао дефицит нафте на Далеком истоку, тада би те земље заправо морале да се снабдевају из извора којима се снабдевамо и ми и остатак света.

"Теснац између Омана и Ирана, то је најважнија тачка у транзиту сирове нафте на свету. Ту пролази 21 одсто укупне светске потрошње. Једно од најјачих оружја које Иран може да примени је блокада тог теснаца“, каже Мићовић.

Свуда високе цене горива, порасла и цена логистике

Нагласио је да је свуда у свету висока цена горива, да су и цене логистике транспорта веће.

"Специфичност је да је 2022. цена сирове нафте дошла до 127 и цена горива је била јако висока, 220 динара је био дизел. Онда се то спустило доста ниже са 127 на 80 долара, па још један скок, онда је поново дошло до потребе да се повећају цене транспорта. Ми трећи пут прилазимо високим ценама, па сваки пут, ако су већ први пут уграђене високе цене горива у цену транспорта, па не можемо то понављати три пута“, каже Мићовић.

Истиче да нису сви вратили цене на ниво када је цена горива пала.

Када је реч о усклађивању акциза, Мићовић каже да сада није повољан тренутак. Подсетио је да је држава реаговала 2022. године и да је то једини начин на који можемо да утичемо како би цену горива учинили нешто приступачнијом и економији и грађанима.