Пре пет година два стана, сада једва један од 50 квадрата за исте паре – како је инфлација "појела" некретнину

Александра Михајловић са портала "Четири зида" објашњава да имају велику базу огласа која им је помогла да направе истраживање.

"Ми смо анализирали тај период од пет година за већину градова у Србији. Дошли смо до податка да је за један стан од 50 квадрата, који се заправо најчешће и тражи, пре пет година било потребно негде око 125.000 евра да се купи стан у Београду и један у Нишу, а прошле године за тај исти износ једва је могао да се купи један стан у Београду", наводи Михајловићева.

На питање шта је "појело" један стан у тих пет година, Михајловићева каже да је то дефинитивно инфлација.

"Све се то дешава у периоду после короне, после сукоба у Украјини... Инвеститори наводе да је разлог за то и поскупљење грађевинског материјала, инфлација, недостатак радне снаге, тако да има ту доста разлога", додаје Михајловићева.

Највећи скок цена, наводи, био је 2021. године када је цена порасла за неких 10 одсто у Београду.

"А заправо та експанзија је била 2022. године када је цена била негде око 2.500 евра по квадрату за стан у Београду. И тај тренд се задржао у 2023. Зато већина стручњака говори да је у 2023. дошло до стабилизације и стагнације. Заправо та цена се негде кретала око 2.500 евра у Београду”, указује Михајловићева.

Ђоковић: Тржиште је живо, без обзира на све кризе и на ратове

Проценитељ некретнина Милић Ђоковић истиче да је дефинитивно дошло до стабилизације тржишта и до, како каже, тржишних услова – да цену диктирају купац и продавац.

"Значи понуда и тражња. Нема више оних спољних фактора, пре свега Русија, Украјина, криза, Блиски исток. Ми се бојимо евентуално ако дође до поремећаја политичке ситуације у региону, рецимо Босна или Kосово, да може доћи до новог таласа купаца, односно тих досељеника, у Београд пре свега", истиче Ђоковић.

Говорећи о томе да ли су поскупљења некретнина која су се десила последњих година оправдана, Ђоковић каже да зависи од тачке гледишта.

"Оправдано је свакако у смислу потражње. Само у Београду имате регистрованих 100.000 постанара, то је 100.000 потенцијалних купаца који ће то остварити када се буде могло. Био је јефтин кредит, били су јефтини новци. Сада је криза, у смислу некретнина, дошло је до поскупљења еурибора, он је реално на историјском максимуму", додаје Ђоковић.

Истиче да се у септембру очекује смањење еурибора за неких 0,25 одсто, што је добра порука за оне који планирају кредит.

"Држава је урадила своје, стопирала је каматну стопу. Људи имају потребе да негде живе. Увек имамо фактор продаје већег стана, куповине два мања и тако даље. Тржиште је живо, без обзира и на све кризе и на ратове и на санкције", наглашава Ђоковић.

Ко купује станове и које локације су најтраженије

Александра Михајловић наводи и профил купаца који купују станове од 50 квадрата – каже да су то углавном породице или млади брачни парови који планирају да оснују своју породицу.

"Локације које се посебно истичу и које су се највише претраживале на нашем сајту прошле године и ове године јесу рецимо Миријево, које је све популарнија дестинација како због тога што је релативно близу града, али исто тако интересовање за ову дестинацију сигурно расте због тога што је најављена та станица метроа, па људи гледају као на једну добру инвестицију”, навела је Михајловићева.

Нагласила је и да је прошле године, међу пет најтраженијих локација, испливала Борча као локација коју је колико-толико могуће приуштити.

"Наравно да општине као што су Савски венац, Стари град једном просечном младом човеку или породици за сада су потпуно недостижне”, додаје Михајловићева.

Све више купаца млађих од 30 година

Подаци Републичког завода за статистику за прву половину 2023. показују да се млади до 30 година јављају више од 15 одсто као купци станова. И то је значајан раст у односу на 2019. годину, када је било око осам одсто младих купаца.

“Млади људи који се баве одређеним професијама као што су ИТ, фармација, финансије, маркетинг, они могу да приуште тај стан, али опет уз помоћ родитеља. Они гледају неке станове до 2.000 евра, а то су локације као што су Медаковић, Браће Јерковић, општине Вождовац, Звездара и свакако да уз њихову помоћ они, уколико имају неко солидно, односно натпросечно примање, могу себи да приуште”, напомиње Михајловићева.

Саветује и да пре него што крену у куповину добро се распитају како се крећу цене некретнина на одређеним локацијама које желе.

“Да ли могу да приуште себи ту рату кредита. Можда једна и од опција за тај први стан да то ипак буде изнајмљивање, јер оно је на те краће стазе ипак исплативије него узимање кредита. То је ипак озбиљна финансијска обавеза”, додаје Михајловићева.

"Не можемо очекивати ниже цене некретнина"

Подаци показују и да је у претходном периоду било мање куповина на кредит. Сада се очекује стабилизација каматних стопа, али и да оне крену у рикверц. Ђоковић каже да кредити само отварају тржиште.

"Ми нисмо кредитно тржиште, значи нама кредит од рецимо 100.000 евра отвара четири наредна посла. И онда кажу 400.000 евра кеш, а у ствари се нон-стоп врти тај исти новац. Јер купац је даље продавац, продавац је даље купац и тако даље и тако даље. Мислим да неће доћи до великог поремећаја, да ће наставити тржиште да у крајњем случају благо расте. Наставиће се тренд повећане потражње, потребе за становима за младе брачне парове, људе који се трајно решавају стамбено питање”, наводи Ђоковић.

Ипак, поручује, не можемо очекивати ниже цене некретнина.

“Статистика показује да од тога нема ништа сада тренутно. У варијанти где вам поскупљују енергенти, материјал, радна снага, парафискални намети, плате вам се повећавају, евроинфлација постоји – нема теоретске шансе. Због које економске логике би цене некретнина пале”, упитао је Ђоковић.

На питање хоће ли бар остати на садашњем нивоу, Ђоковић каже да ће пратити евроинфлацију.

“Неће остати. Сваке недеље се цена горива повећава петком. Зашто би оне остале на том нивоу који јесте? Нема економске логике. Морамо да се понашамо економски – ово је 21. век, капитализам. Друга ствар, ми нисмо хипотекарно тржиште да неко мора да прода. Код нас 90 одсто људи не морају да продају ако неће. Има само 10 одсто људи који су оптерећени хипотеком, који евентуално би морали ако дође, не дај боже, до нечега, а 10 одсто је мало да би пореметило тржиште”, објашњава Ђоковић.

Поручује и да је бољи купити стан сада, а не чекати.

Михајловићева наводи да су крајем прошле године урадили истраживање у које су укључили око 85 агенција за некретнине које послују у Србији и двадесетак инвеститора који граде, као и да су их питали које су њихове прогнозе за ову годину.

“Више од 85 одсто је рекло да очекује управо стагнацију, али нико не говори о паду цена. Највећи изазови са којима су се они сусрели су недостатак радне снаге, поскупљење грађевинског материјала, инфлација и недовољна потражња”, додаје Михајловићева.

Да ли је сада прави тренутак за куповину стана

На питање да ли је сада прави тренутак за куповину стана, Ђоковић каже да је увек прави тренутак.

“То је као љубав када вас погоди. Увек је прави тренутак за куповину некретнина. Ми смо иначе инвестиционо плитко тржиште. У шта друго улагати паре? Ако имате вишка паре, а немате довољно за стан, купите гаражу, издајете и добијете повраћај новца за неких 10-12 година. Ако имате мало више, купите стан. Ако имате још мало више, купите два стана или кућу”, истиче Ђоковић.

Поручује и да је земљиште јако добра инвестиција.

“Тако да мој савет је увек куповина некретнина и улагање у некретнине да ли кроз најам, да ли кроз ренту, да ли кроз дневни бизнис”, додаје Ђоковић.

И Михајловићева каже да расте потражња за куповином земљишта, пре свега се у Београду то види у Сурчину због најављених капиталних инвестиција.

“Слажем се да је сваки тренутак, када желите да купите стан, прави тренутак, само оно што треба да свако ко је заинтересован уреди је да се добро информише – да провери како се крећу цене квадрата, да провери какве су његове могућности финансијске пре него што уђе у целу ту причу”, закључује Михајловићева.