Око: Да ли се завршава ера скупих кредита

Откако постоји евро, позајмице у тој валути никад нису биле скупље. Камата Европске централне банке, која као диригентска палица подиже камате на све зајмове у еврима, на историјском је максимуму. Ипак, да ли се ера скупог новца сада завршава?

Властимир Вуковић, председник Извршног одбора "НЛБ Комерцијалне банке" каже да су то најскупља питања и да је тешко предвиђати у околностима нестабилности.

Вуковић, упитан зашто мисли да ће Европска централна банка сада бити опрезнија када је реч о смањивању каматних стопа, каже да треба погледати општу политичку и геополитичку ситуацију.

"Цео свет је врло нестабилан што се тиче свих трендова и док год не буду сигурни да су трендови пада, рецимо инфлације, под контролом, односно да је инфлација под контролом, они неће ићи са снижавањем каматних стопа", сматра Вуковић.

Ако, ипак, буде снижавања каматних стопа у другој половини године од јула месеца, Вуковић не очекује да ће бити значајно, можда 0,25 одсто, али да то све зависи од макроекономских података Европске уније, и у крајњој линији Америке.

"Инфлација споро пада, најтежа је последња миља"

Професор Економског факултета Ђорђе Ђукић указује да пад инфлације тече споро, зато што је много теже смањити инфлацију када је она 3,2 одсто, него када је већа.

"Најтежа је последња миља, тако то кажу монетарни економисти", додаје Ђукић.

Очекује да ће кредити и даље остати скупи, на садашњем нивоу.

Ђукић наводи речи шефа америчког ФЕД-а Џерома Пауела, да још нема сигнала са тржишта да треба смањити каматну стопу, иако се очекивало да то буде учињено у јуну.

Озбиљан проблем, објашњава професор, јесте да ће банке у Европи бити изложене ризику због пада цена некретнина и комерцијалних простора, пошто би велики број кредита био доведен у питање.

"Добра прилика за куповину стана, али цене неће падати"

Небојша Нешовановић, директор за процене за регион Југоисточне Европе у компанији ЦБРЕ каже да ће грађани вероватно имати добру прилику у наредних шест до 12 месеци да купе стан и, уколико се нешто суштински не промени, та прилика ће се затворити после после тог периода.

Понуда јесте и биће добра, а тражња је још увек мала, па је то доста добра позиција за купце да преговарају о условима, објашњава Нешовановић.

“Пад цена врло тешко да ћемо видети, осим ако се не деси нешто стварно неочекивано, некакав нови ‘црни лабуд‘ у Европи или у свету, да дође до неког новог слома као 2008. године, ми нећемо видети пад цена. Најбоље чему можемо да се надамо је да одржимо овај ниво цена и када нам плате порасту на пројектованих 1.400 евра, нама просечна цена не буде 30 или 40 одсто већа него данас“, каже Нешовановић.

Мера НБС о ограничењу камата – да ли су банкари нашли начин да надокнаде губитак

Што се тиче мере НБС о ограничењу камата на стамбене кредите, која важи до краја године, Ђукић каже да административне мере могу бити кратког даха и да могу да релативизују терет дугова грађана, али да по правилу постану контрапродуктивне, јер банкари увек нађу начин да надокнаде то што губе.

Вуковић објашњава да се банке нису буниле због мере НБС зато што су видели какве су мере примењене у земљама у окружењу и Европској унији, које су биле доста рестриктивне.

Упитан да ли је можда то што се банкари нису бунили последица тога што су на каматама у првој половини године зарадили 90 одсто више него 2022. године, Вуковић каже да су камате биле на историјском нивоу што се тиче зараде банака, пре свега због раста свих референтних каматних стопа на које су повезане домаће каматне стопе и каматни приходи.