Неопходне хитне мере за помоћ сточарству – како спречити да број грла и даље пада, а увоз меса расте

Сточарство је у озбиљним проблемима и неопходне су хитне мере - исплата заосталих давања, више државних субвенција за ту грану, оснивање генетских центара - у противном број грла ће наставити да пада, а увоз меса расте - оцењено је на Пољопривредном факултету у Земуну.

На стручни скуп у Земун, са великим амбицијам,а али и проблемима, стигао је и сточар из Бачке Тополе Тибор Брезе. Члан је удружења "Касун“ које одгаја 400 грла за тов. Планирају да увезу 200 нових грла, али кажу да немају новца за да уђу у куповину.

"Доста су скупи (грла), крећу се око 2.000 евра до 2.500 зависи да ли су стеони. Људи немају толико пара да плате, па да после чекају годину дана исплату преко банке, људи не иду у такав систем куповине. Сад смо дошли до тога да немамо приплодних бикова и то је јако велика мука", наглашава Тибор Брезе.

Сточари кажу да са тренутном ценом од 3,5 евра по килограму живих јунади, односно шест евра за килограм меса може добро да се заради, будући да земље попут Италије и Грчке плаћају и седам евра.

Рачунају и да контејнерски извоз замрзнутог меса у Кину има велики потенцијал за зараду.

"Основа свега је улагање у приплодни материјал, проналажење новог тржишта уз примену економске дипломатије и да се на неки начин појавимо на тржишту са новим производима као што је 'јунетина из природе' на чему ради наше удружење", истиче Чедомир Кецо из Удружења сточара Агропрофит.

Субвенције усмерити у производњу и прераду

Уместо директних уплата на рачуне великих произвођача, боље би било, кажу, субвенције усмерити у производњу и прераду. Укупна давања државе за пољопривреду, како оцењују, нису мала, али замерају смањен сточарски удео у том колачу.

"Ми смо 2013. године успели да са 70 посто, када је било давање за сточарство, директним подстицајима да дођемо до тога да је данас свега 35 одсто подстицаја за сточарство, смањили смо мере руралног развоја. Престигли са 300 евра по хектару 90 посто европских земаља и стимулишемо извоз пшенице, кукуруза да бисмо после увозили од њих млеко и месо", објашњава проф. др Драган Гламочић са Пољопривредног факултета у Новом Саду.

На скупу је речено да се домаће потребе за месом и млеком морају задовољити најпре из сопствене производње, како нам не би додатно растао минус у спољнотрговинској размени.

Само у трговини свињетином минус је 2021. године био 72 милиона евра, а прошле - готово 200 милиона.