НБС: Међугодишња инфлација у фебруару успорила на 5,6 одсто

Према подацима Републичког завода за статистику, Међугодишња инфлација је додатно успорила и у фебруару је износила 5,6 одсто, објавила је Народна банка Србије (НБС) позивајући се на податке Републичког завода за статистику и оценила да је то кретање у складу са очекивањима НБС.

Из Народне банке су истакли да слично као и претходних месеци, смањењу инфлације кључно доприноси успоравање раста цена хране и цена производа и услуга у оквиру базне инфлације, која представља индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета.

Када је реч о месечној инфлацији, она је у фебруару износила 0,6 одсто и била је у највећој мери вођена растом цена нафтних деривата и редовним усклађивањем цена цигарета с растом акциза.

Колико су поскупели храна и пиће

Што се тиче цена хране и безалкохолних пића, оне су на месечном нивоу у просеку биле веће за 0,4 одсто, цене прерађене хране су порасле за 0,5 одсто, а цене свежег поврћа за 2,9 одсто што је, како су навели из НБС, ниже од сезонски уобичајених кретања за овај период године, док су цене свежег меса ниже него у јануару.

Посматрано на међугодишњем нивоу, раст цена хране спустио се испод укупне и базне инфлације, тако да су у поређењу са фебруаром претходне године цене хране и безалкохолних пића повећане за 4,7 одсто.

Цене енергената

Цене енергената су под утицајем поскупљења нафтних деривата на месечном нивоу порасле за 1,5 одсто, а међугодишње је раст цена енергената у фебруару износио 7,7 одсто.

Цене производа и услуга у оквиру базне инфлације у фебруару су порасле за 0,2 одсто у односу на јануар и вођене су поскупљењем појединих услуга, и то комуналних и угоститељских.

Међугодишње посматрано, базна инфлација је успорила на 5,2 одсто.

Очекује се смањење инфлације

У Народној банци Србије очекују наставак смањења међугодишње инфлације и у наредном периоду.

Према очекивањима из централне банке, инфлација би у границе циља требало да се врати средином године, а да се крајем године приближи централној вредности циља од 3,0 одсто.

Таквом кретању допринеће ефекти досадашњег заоштравања монетарних услова, слабљење глобалних трошковних притисака, успоравање увозне инфлације, као и очекивани даљи пад инфлационих очекивања.