Картице потискују кеш, које су користи од инстант плаћања

На крају 2023. године издато је 11,5 милиона платних картица, за 7,1 одсто више него претходне године. У трговинама је забележено 564 милиона плаћања платним картицама, што представља раст од 21 одсто. Народна банка Србије је успоставила контролу над шест платних система од чега се посебно издваја инстант плаћање. 

Шеф Сектора за подршку и развој платног система Народне банке Србије Александар Станојевић каже да политика Народне банке Србије није укидање постојећих платних инструмената, већ промовисање безготовинских плаћања, поготово безготовинских плаћања које су трошковно ефикасна.

"Не можемо очекивати укидање готовине, него и даље промовисање безготовинских плаћања која су трошковно ефикасна. У претходном периоду Народна банка Србије је имала низ активности које су за циљ имале управо повећање безготовинских плаћања“, истакао је Станојевић.

Завршена безконтактна технологија ДИНА картице

Истакао је да у ДИНА картичном систему завршена имплементација безконтактне технологије, тако да ће од 1. јуна ове године све банке кренути са издавањем безконтактних ДИНА платних картица.

"Са друге стране омогућено је прихватање тих картица на свим продајним местима, односно пост терминалима који се налазе на продајним местима трговаца и ми смо уверени да ће их након тога корисници ДИНА картица још интензивније користити“, истакао је Станојевић.

Појаснио је да је инстант плаћање нови платни систем НБС, који има низ нових функционалности и могућности плаћања, а једна од функционалности јесте плаћање на физичком интернет продајном месту.

"Главна карактеристика инстант плаћања, поред преноса средстава са рачуна платиоца на рачун примаоца плаћања у свега неколико секунди, јесте да је инстант плаћања могуће омогућити на продајном месту без додатних скупих уређаја, као што су ПОС терминали или неки други уређаји, чиме се значајно смањују трошкови“, каже шеф Сектора за подршку и развој платног система НБС.

Према његовим речима, трговачке накнаде и све остале накнаде које се плаћају у оквиру система за инстант плаћање значајно су ниже, чиме је имплементиран платни инструмент који сада и оним најмањим трговцима, који не могу да прихвате платне картице због високих трошкова, инфраструктуре и накнада, омогућава да сада то могу да приуште.

"Путем различитих канала, један од канала је Андроид апликација која се инсталира на мобилном телефону, где корисник кроз своју апликацију мобилног банкарства иницира трансакцију, а трговац то прихвата на мобилном телефону“, објаснио је Станојевић.

Плаћање рачуна

Грађани се суочавају да, када желе да плате Инфостан у пошти, морају да плате још неколико стотина динара за ту услугу.

Станојевић је рекао да на одређеним шалтерима постоје поштански терминали, међутим, то нису поштански терминали за плаћање, већ за подизање готовине.

"Пружалац те услуге је у обавези да обавести корисника који дође да плати на том шалтеру одређену услугу, да та трансакција платном картицом није плаћање, већ подизање готовине, која са собом носи накнаде. Банка издавалац касније кориснику наплати ту накнаду као да је подигао новац на неком туђем банкомату, односно поштанском терминалу. Из тог разлога је веома важно да корисници воде рачуна“, истакао је Станојевић.

Што се тиче вештачке интелигенције, Станојевић каже да она јесте присутна у платним картицама и осталим безготовинским начинима плаћања, најчешће у делу анализа ризика спречавања злоупотреба.