Алесандро Брагонзи (ЕИБ): Спремни смо да подржимо велике инфраструктурне пројекте у Србији

Европска инвестициона банка (ЕИБ) је током прошле године инвестирала 1,2 милијарде евра у економије Западног Балкана. Нешто мало мање од половине тог новца уложено је у Србију, највише за санацију путева ради безбеднијег саобраћаја и у железницу. 

Ове године, када је реч о Србији, фокус ће бити на енергетици и другим пројектима од којих ће користи имати сви грађани.

Алесандро Брагонзи, шеф предстваништва ЕИБ за Западни Балкан, говорио је за РТС о економским перформансама Србије и неопходности промене пословног модела и увођењу нових технологија.  

"Свестан сам велике зависности од економских кретања у Европској унији. Упркос тој чињеници и великим негативним шоковима које видимо широм света, мислим да је лајтмотив и тренд који смо чули и ових дана да је Србија показала отпорност и способност да брзо реагује на догађаје и на нову нормалност, тј. кризу.

У таквом сценарију Србија је успела да очува економски моментум, достижући кумулативни БДП од 2020. до 2023. године од приближно 12 одсто, што представља значајан проценат. А економска активност се снажно убрзала у последњем кварталу 2023. године, углавном вођена домаћом потрошњом, која је подржана растом плата и пензија, али – оно што је посебно релевантно за нас – капиталним инвестицијама које су биле снажне, посебно у саобраћајну и енергетску инфраструктуру.

Инфлација, која је била највећа брига централне политике, банака, постепено опада и очекује се да ће се вратити на циљ централне банке.

У јануару је достигла 6,4 одсто, што је много мање од двоцифрених бројева из претходне године. Ако говоримо о јавним финансијама, чули смо да се у 2023. пословало веома добро, захваљујући расту прихода и нижим трошковима енергије. То је омогућило да ниво јавног дуга настави да опада и достигне 5,52 одсто на крају 2023. године", рекао је Брагонзи.

Сви говоре о дигитализацији и зеленој економији. Да нису те речи прецењене?

Јасно је да је ово постала популарна реч, али као што сам рекао, мислим да је то област на коју све земље треба да се усредсреде у будућности, јер не постоји план Б, што се каже, да поново употребимо толико пута изречену реченицу. Посебно, као што сам рекао, да би се сустигле друге привреде, да се не изгуби тренд и замах који су Србија и цео регион успели да остваре.

Да би биле део нових процеса, земље и компаније које су углавном добављачи већих корпорација у ЕУ, морају да обезбеде технолошки дигитални напредак. И, наравно, увођењем нове регулативе, попут карбонског отиска, долазимо до прилагођавања механизмима који ће захтевати од компанија у Европској унији да обрате пажњу на емисије својих добављача. Због тога је важно да привредни субјекти овде у Србији сагледају свој начин производње на "зелени” начин.

Транзиција на зелену агенду много кошта. Да ли то значи да ће у будућности бити потребна државна интервенција?

Према мом мишљењу, пут зелене агенде и дигитализације је неповратан. Они су кључни за успех сваке привреде у данашње време да сустигну развој привреда и компанија САД и Кине и других развијених тржишта. Стога је од кључне важности да земље прихвате изазове како би биле конкурентне у овом погледу.

Међутим, то нису једини елементи на које треба обратити пажњу. Велики је значај улагања у иновативна решења, у усвајање технологија и развој образовања и вештина. Морамо довести до капиталног развоја који ће земљи омогућити да напредује и расте.

Сада, када је у питању приватни сектор, од суштинског је значаја да земље које желе да се крећу ка већим приходима промене свој пословни модел с основне производње или производа с ниском стопом повраћаја на стварне покретаче иновација и примене нових технологија.

Верујем да је Србија направила важан корак када је у питању информационо-комуникациони сектор, развијајући одговарајуће окружење, плодно окружење за развој информационо-комуникационих технологија. Ово може да важи и за, на пример, биотехнологије у будућности.

Шта је савет или решење?

За нас је звезда водиља то што Србија наставља пут реформи које је започела пре неког времена, што ће убрзати економску конвергенцију с Европском унијом. Да би Србија искористила предности ближе интеграције у ЕУ и глобални ланац вредности, треба да спроведе реформе у различитим секторима, побољшавајући пословну климу, унапређујући "зелену” транзицију.

Дакле, то није само производња нове енергије из обновљивих извора, већ цео сет мера, укључујући и енергетску ефикасност и одрживији економски модел, бављење циркуларном економијом, бављење правилним управљањем отпадом и отпадним водама и, наравно, заштитом животне средине.

Као банка Европске уније, ми смо спремни да подржимо велике инфраструктурне инвестиције и потребу да мала и средња предузећа и приватни сектор пређу са старог пословног модела на зелено и дигитално пословање.