Рајаковић: Србија има довољно сунца и ветра за изградњу електрана, али волан у енергетици се не сме брзо окретати

Србија би према "Интегрисаном националном енергетском и климатском плану" до 2050. године морала да престане са производњом угља. То значи да треба убрзати градњу капацитета зелене енергије. Из Владе поручују - зелена тразиција је неповратан пут, али не сме угрозити снабдевање енергијом.

Анализе опомињу - потрошња енергије расте и до половине века само Европска унија мора удвостручити производњу струје.

Професор Електротехничког факултета Никола Рајаковић, рекао је, гостујући у Дневнику РТС-а, да регион и Србија генерално имају врло добар потенцијал што се тиче обновљених извора, а то одређује географски положај.

"Србија има довољно сунца да гради сасвим солидне соларне електране, довољно ветра, не у свим деловима, у јужном Банату доминантно, да гради одличне ветроелектране. Имамо воде, то смо се уверили и кроз историју, а треба искористити ово што још није искоришћено. Имамо довољно биомасе, што је веома значајан сегмент, у неким проценама ми се можемо значајно ослањати и на њу, и коначно имамо и геотермалну енергију“, подвукао је Рајаковић.

Професор Рајаковић закључује да Србија и регион не стоје перфектно, али имамо врло добру позицију у погледу примарних енергетских обновљених ресурса.

Сматра да је ово тренутак када "зелена транзиција" мора да се убрза, а то не може да иде без инвестиција.

"Мислим да је инвестициона ЕБРД конференција у Лондону препознала тај тренутак и ја бих рекао да су сигнали који отуда иду за цео регион, а посебно за Србију, такви да ми требамо пуним капацитетом да кренемо у изградњу обновљених извора, пре свега соларних и ветроелектрана“, истиче Рајаковић.

Шта је најважније у овом тренутку

Србија на мрежи има девет ветропаркова, неколико мањих соларних електрана, припрема се градња десетак сличних постројења, граде и страни и домаћи инвеститори, и ЕПС гради ветропарк.

Одговарајући на питање шта је за нашу земљу најважније у овом тренутку, Рајаковић каже да је спора декарбонизација је лоша декарбонизација.

Подсећа да декарбонизација значи напуштање фосилних горива, затварање термоелектрана у перспективи.

"Најважније је убрзати тај процес, али тај процес да буде тако убрзан да никако онај кључни разлог постојања електроенергетског система, то је сигурност испоруке електричне енергије, не сме бити угрожено. Градити довољно брзо обновљиве изворе енергије, градити довољно брзо складишта енергије, то је други важан захтев. Зато морамо истаћи и указати на значај реверзибилне хидроелектране Бистрица и потенцијално нових реверзибилних хидроелектрана и у Србији и у региону, градити постројења која могу да омогуће декарбонизацију индустрије, а то су постројења базирана на технологијама водоника и амонијака“, објаснио је Рајаковић.

Према његовим речима, то је један од нових одговора на ове проблеме.

Аукције су један од путева како доћи до најповољнијих инвестиција. У енергетици нема једноставног одговора.

Хибридни одговор у енергетици

Професор Рајаковић је рекао да је у енергетици најбољи тзв. хибридни оптимални одговор, што значи да имамо и државне и приватне инвестиције и да је то у складу.

"Да имамо с једне стране и обновљиве изворе енергије, с друге стране и капацитете за складиштење. Све то заједно мора бити усклађено да не буде угрожена сигурност снабдевања грађана и привреде ни у једном моменту, а с друге стране да ове задатке које смо ставили пред себе, то значи да убрзамо декарбонизацију - остваримо на повољан начин", указао је професор.

Производња из угља и зелена енергија

Цео регион и наша земља, 70 одсто зависи од производње струје из угља. Одговарајући на питање да ли зелена енергија може да надокнади ту празнину, Рајаковић каже да то не може брзо да се догоди.

Енергетика је велики механизам и ту нема брзог окретања волана. Волан у енергетици се не сме брзо окретати. Дакле, овде се говори о временским хоризонтима 15, 20, 25, 30 година. Требало је почети јуче. Ја мислим да је главна грешка коју смо ми учинили, то што смо се много ломили, навео је Рајаковић.

Сматра да је требало донети одлуке неке пре, данас бисмо већ закорачили озбиљно, мада имамо заиста озбиљне наговештаје да ћемо кренути и са соларним и ветроелектранама.

Следеће године на мрежи стотине и стотине мегавата из ветра и сунца

"Надам се да ћемо већ следеће године имати на мрежи озбиљне, стотине и стотине мегавата из ветра и сунца. Наговештавају се заиста озбиљни велики пројекти. Цела струка се радује томе. То у комбинацији са балансирањем, са потенцијалима за балансирање, а то су реверзибилне хидроелектране, то су батеријска постројења и то су на крају технологије на бази водоника односно амонијака које морамо неговати јер потрошња ће расти", каже Рајаковић.

Према његовим речима, електрификација свега мора да се деси - и транспорта и индустрије.

"Зелени договор" Европске уније значи ослањање на ветропаркове, углавном и соларну енергију. Брисел је у децембру донео и такозвани "пакет енергије ветра". Међутим кажу да све земље не иду истом динамиком у градњу.

Прелазак на зелене мегават-сате сложен пут

Читав тај захват, енергетска транзиција, односно прелазак на зелене мегават-сате је крајње сложен пут.

"Треба наћи оптималну трајекторију, што није лако. Ту имате изазове, пре свега, такве природе као што је регулаторни подстицај у ком смеру се крећу. Пакет ветра омогући ће да ветроелектране по неким повољним условима улазе на мрежу. Али мора подједнако да се брине о сунцу. За Европу су та два извора одлучујућа. Иако смо дефинитивно навикли да имамо и значајан део производње из воде, значи хидроенергетика, посебно за наш регион, хидроенергетика је веома значајна", закључио је Рајаковић.